A, kod Čika Jove – vojvodinaši

Ispred Vladičanskog dvora u Zmaj Jovinoj ulici se dogodilo zanimljivo i nadasve lepo druženje igrača, trenera i uprave Vojvodine s Novosađanima pokazavši na delu da su ponovo jedinstveni i da veruju u mnogo lepšu budućnost.

Stotine najmlađih, gotovo svi u dresovima „stare dame”, ali i onih malo ili malo više starijih, širom su otvorili srca prema učenicima trenera Milana Rastavca, kao i voljenom klubu.

„Društvo” ispred spomenika velikom i znamenitom sugrađaninu, pesniku i lekaru Jovbanu Jovanoviću Zmaju, pravili su im najznačajniji trofeji koje su crveno-beli osvojili u više od 108 godina dugoj istoriji. Maštu devojčica i dečaka golicali su dva šampionska pehara i trofej Kupa Srbije, kao i Srednjeevropskog kupa.

Mnogi od prisutnih nisu se ni rodili kad su osvojeni, ali svejedno iskra u oku nije mogla da se sakrije. Divili su im se i oni koji dobro pamte te generacije „stare dame”, kao i utakmice u kojima su ispisivane najlepše stranice istorije slavnog kluba.

„Mi smo jedno, to je naša snaga” glasi slogan kojim su navijači najslikovitije opisali vezu s Vojvodinom. To je u toploj julskoj večeri moglo da se bez ikakvih problema zaključi i na delu. Jesu novosadski fudbaleri razočarali javnost u prošloj sezoni, jeste zbog njih bila prolivena i po neka suza, ali, utisak je, sve je to zaboravljeno.

Dolaskom novog rukovodstva Vojvodine predvođenog predsednikom Dragoljubom Zbiljićem, onda i novim stručnim štabom kojim će u narednom periodu „dirigovati” Milan Rastavac, vetrovi s Dunava su promenili smer i naduvali jedra novosadske fudbalske barke. Uz to, promenjen i ojačan je tokom leta i igrački kadar, dovoljno da probudi sve koji fudbal vole i ponekad pate.

Promoterke su neumorno delile besplatne ulaznice za utakmicu prvog kola novog prvenstva, u kojoj u nedelju od 20 časova Voša dočekuje Napredak. Ako je suditi po interesovanju prisutnih da preuzmu kartu, mogle bi se očekivati fino ispunjene tribine „Karađorđa”, kao najava mnogo lepše sezone na čijem će kraju Zukić, Topić, Carević, Milosavljević i ostali ponovo iskoračiti na evropsku stazu.

I, da, lepo je bilo videti svu tu mladost okupljenu oko ideje stvaranja neke nove, lepše i moćnije Vojvodine, baš onakve kakvu klinceze i klinci žele da vide i za nju navijaju pronalazeći nove idole. O tome je na rastanku posvedočila i pesma navijača koja govori o tome da „u Evropi ima jedan grad, svi ga znaju kao Novi Sad, a ja ga zovem „srpska Atina”, u njemu igra moja Vojvodina”.