Znate li koje dve zemlje imaju najveći broj profesionalnih fudbalera?

Za Žurnal piše: Dejan Gluščević

Fudbal predstavlja najveći sportski i globalni fenomen. Ne samo sa aspekta ko ga sve igra ili „praktikuje” već i ko su konzumenti – posmatrači, navijači, ko ga distribuira kroz medije ili ko proizvodi opremu, odnosno konstruiše mesto za igru – terene, stadione...

Od 22 svetska prvenstva je samo jedno odigrano u Aziji kad su zajednički Japan i Južna Koreja organizovali prvenstvo 2002. godine. Azija po drugi put dobija organizaciju za Katar 2022. godine. Najvećim delom prvenstva su se odigravala u Evropi i Južnoj Americi, a po jednom u Africi i Aziji. U Severnoj Americi dva puta, kao i u Meksiku i po jednom u SAD. Buduće svetsko prvenstvo 2026. godine će organizovati zajednički Meksiko, SAD i Kanada.

Po podacima FIFA u svetu, 2019. godine (FIFA Professional Football Report 2019), je igralo 128.983 profesionalna igrača u 187 zemalja, u 3.903 profesionalna kluba. Domaći igrači čine 81 odsto ligaških igrača. Najveći broj profesionalnih igrača ima Meksiko sa gotovo 10.000 registrovanih fudbalera, koji igraju u 266 profesionalna kluba. Iza njega je je Brazil sa skoro 9.200 u 130 klubova.

Od 5 najvećih zemalja koje čine ukupno 32.298 profesionalaca ili 25 odsto svetskih fudbalera, dve su iz Evrope, dve iz Južne Amerike i jedna iz Centralne Amerike. U Evropi najveći deo profesionalnih klubova ima Turska – 126.

Najveći broj profesionalnih igrača (75 odsto) igra u svojim domaćim prvenstvima oko 81 odsto. Od toga 60 odsto ima standardni ugovor, 33 odsto je na minimalnoj plati a 50 odsto je učlanjeno u neko od udruženja profesionalnih fudbalera.

U 201 zemlji na svetu klubovi su organizovani kao profesionalne organizacije, ali od toga 30 odsto zemalja nema ni jedan profesionalni klub, 38 odsto ima 20 klubova profesionalnog karaktera, 22 odsto između 20 i 40 klubova, a samo 11 odsto zemalja ima preko 40 profesionalnih klubova dok je u 43 zemlje fudbal je isključivo amaterski sport.

U dve trećine zemalja prvenstvo organizuje nacionalni savez i skoro 91 odsto fudbalskih zemalja primenjuje sistem licenciranja fudbalskih klubova.

Najčešći oblik organizacije je profesionalna liga: 36 odsto zemalja organizuje profesionalno ligaško takmičenje gde skoro 63 odsto takmičenja ima naslovne sponzore, najvećim delom iz sektora telekomunikacija 33 odsto, zatim finansijskih usluga 20 odsto i sektora hrane i pića 16 odsto.

Najveći deo takmičenja koristi televizijski prenos kao glavni medij i kanal komunikacije, a od toga 88 odsto TV prava su kolektivnog karaktera, dok su 12 odsto individualni ugovori o TV pravima (samo 23 zemlje dozvoljavaju klubovima da sami sklapaju pojedinačne ugovore).

Prelazni rok u svetu prosečno traje 97 dana, a kuriozitet su zemlje sa najdužim prelaznim rokom Benin 178 dana i najkraćim Somalija 13 dana.

Britanci su vrlo brzo preneli fudbal u zemlje Azije gde su vekovima vladali kao kolonizatori. Već krajem 19. veka je došlo do formiranja prvih fudbalskih saveza (Singapur i Indija). Poručnik Britanske kraljevske mornarice Arčibald Daglas je pored osnove ratovanja studente podučavao i fudbalu. Britanski mornari su takođe u Koreji u Inčeonu i Seulu igrali fudbal, a zabeleženo je i da je prva fudbalska utakmica u Hong Kongu odigrana 1890 godine.

Na Azijskom kontinentu živi trećina svetske populacije, a zemlje članovi AFK-a imaju više od 40 odsto fudbalera prema FIFA evidenciji. Mnogi smatraju da rastuća popularnost fudbala u azijskom regionu posledica rasta ekonomije, proizvodnje i kupovne moći stanovništva, pa se zbog toga „fudbalska periferija” uključuje u svetsko tržište.

Treba napomenuti i rad profesora Runija koji je u svom istraživanju napravio indeks po glavi stanovnika u odnosu na geografsku poziciju. Runijev model je zasnovan na primeni opšte formule u kojoj je I = indeks, N = broj sportista/igrača, P = ukupna populacija zemlje i A = broj ljudi po sportisti u odnosu na posmatranu teritoriju. Tako da je formula:

I = (N/P) x (A/1).

Rezultat predstavlja nacionalnu razliku merenu u odnosu na ukupni učinak, izračunato kao 1,0 Koristeći sličnu metodu može se utvrditi da Evropa ima 2,5 puta više registrovanih fudbalera u odnosu na svetski prosek. Azija je nešto malo manje od polovine (0,46) a jedina zemlja koja nadmašuje svetsku normu je Japan sa 1,30, dok je Kina 0,28, Hong Kong 0,18, Singapur 0,71, Južna Koreja 0,55. Ukoliko se posmatra samo Azija (Azija = 1,0) onda je učinak mnogo bolji: Japan 2,80, Koreja 1,90, Singapur 1,53 itd.