Osvajačka nit Srbije

Pozitivno iskustvo iz Praga, grada u kome će se igrati prva faza takmičenja na Evropskom prvenstvu nose Nikola Jokić, Vasilije Micić, Nikola Milutinov i Ognjen Dobrić. Ovaj „Praški kvartet” pre devet godina je osvojio srebrnu medalju na juniorskom Svetskom prvenstvu.

Tadašnja selekcija pokazala se ispravnom, jer svaki od njih sad može da bude uzdanica Svetislava Pešića. Posle 2013. naše juniorske reprezentacije, osim prošlogodišnjeg četvrtog mesta, nisu imale zapaženije rezultate. Iz letonske selekcije Zorana Lukića sad je tu samo Nikola Jović, koji bi po svemu trebalo da predstavlja budućnost državnog tima i naše košarke.

Zanimljivo je pogledati i u kojim sredinama su stasavali kandidati za reprezentaciju. Najviše njih presudni iskorak je napravilo u Crvenoj zvezdi. Počev od Nemanje Bjelice koga je u košarci sačuvao odlazak u Kapikjonijevu Arkadiju, posle čega je Pešić prepoznao njegov dar, uvrstio u prvi tim crveno-belih. Ostalo je istorija.

Zvezdina deca su i Ognjen Dobrić (došao iz Mladenovca), Nemanja Nedović (Priboj) i Boriša Simanić (Bijeljina). Dušan Ristić je pre odlaska na Arizonu igrao u seniorskom timu crveno-belih, a na Kališu je najveći napredak u karijeri napravio i Dejan Davidovac (Proleter Zrenjanin) po dolasku iz Vršca. Marko Gudurić je takođe Zvezdin predstavnik, mada mu se ne smeju izostaviti ni godine provedene u selekcijama Pantera.

Mega među reprezentativcima ima trojicu „autohtonih” igrača - Nikolu Jokića, Nikolu Jovića i Ognjena Jaramaza, koji je juniorski staž odradio u Partizanu, a seniorski počeo među „ružičastima”. Ovaj klub bio je odskočna daska i za Vasilija Micića, ali ne treba zaboraviti da je juniorski staž „podelio” na FMP i Megu.

Partizanovi đaci su Vanja Marinković i Vladimir Lučić koji je među crno-bele došao iz Superfunda. Njima bi trebalo pridodati i Nikolu Milutinova koji je osnove naučio kod Žarka Vučurovića u Hemofarmu, a centar evropske klase postao kao senior Partizana radeći sa Duškom Vujoševićem.

Zanimljivo je da dvojicu „ambasadora” u državnom timu ima i Spartak – Nikolu Kalinića i Marka Jagodića Kuridžu, s tim što su obojica punu afirmaciju doživela u drugim sredinama. Kalinić u kragujevačkom Radničkom uz Miroslava Nikolića, Jagodić-Kuridža u Ciboni.

Za razliku od Ristića koji je pre odlaska u SAD imao srpsku školu, Filip Petrušev i Balša Koprivica su pravi američki đaci. Petrušev se posle srednje škole razvijao na Gonzagi, a Koprivica je u Partizan stigao sa Florida stejta.

Miloš Teodosić je osvajao sve po Evropi još kao član FMP-a, zatim i sa seniorskom reprezentacijom i bezmalo svim klubovima čije je boje branio (izuzev LA Klipersa). Aleksej Pokuševski je tinejdžerske dane proveo u Olimpijakosu, Aleksa Avramović je pre odiseje po Evropi bio član čačanske Mladosti i Borca, a Kotež je postao poznat po Alenu Smailagiću.

Slika se, dakle, zanačjno promenila u odnosu na dane kad su osnov reprezentacije činili košarkaši večitih rivala. Zlatna generacija koja je u Atini 1995. krenula u osvajački pohod imala je crno-beli sekstet – Aleksandra Đorđevića, Predraga Danilovića, Žarka Paspalja, Vladu Divca, Željka Rebraču i Miroslava Berića. Mada se Divac etablirao još u Slogi, Paspalj u Budućnosti, a Danilović u Bosni, presudni deo karijere proveli su u Humskoj.

Iz Zvezde su u tom timu igrali Saša Obradović i Dejan Tomašević, a u njoj je ponikao i Zoran Sretenović kasnije dirigent igre evropskog prvaka Jugoplastike.

I Proleter i Spartak su tada imali reprezentativce. Doduše, Izdanak zrenjaninske košarke Dejan Bodiroga je izrastao u asa pod nadzorom Bogdana Tanjevića u Stefanelu, a Zvezdinog pionira Dejana Koturovića u Subotici je „obradio” Goran Miljković Finac. Zoran Savić, dvostruki prvak Evrope, Splićanima se „preporučio” igrača u zeničkom Čeliku.

Zajedničko za ove dve generacije su igrači koji znaju kako se osvaja. Trenutno imamo trojicu šampiona na najvišem nivou Vasilija Micića u Evroligi, Miloša Teodosića u Evrokupu i Nemanju Bjelicu u NBA ligi... Uz Tea, srebro sa Olimpijskih igara imaju Jokić, Kalinić i Nedović, medalju iste boje sa poslednjeg Evrobasketa Lučić i Gudurić. Uz kvalitete ostalih, pre svih najboljeg centra Evrolige Milutinova, sasvim dovoljno za naše snove o jednoj od stepenica na pobedničkom postolju. Jasno je kojoj.