Позитивно искуство из Прага, града у коме ће се играти прва фаза такмичења на Европском првенству носе Никола Јокић, Василије Мицић, Никола Милутинов и Огњен Добрић. Овај „Прашки квартет” пре девет година је освојио сребрну медаљу на јуниорском Светском првенству.
Тадашња селекција показала се исправном, јер сваки од њих сад може да буде узданица Светислава Пешића. После 2013. наше јуниорске репрезентације, осим прошлогодишњег четвртог места, нису имале запаженије резултате. Из летонске селекције Зорана Лукића сад је ту само Никола Јовић, који би по свему требало да представља будућност државног тима и наше кошарке.
Занимљиво је погледати и у којим срединама су стасавали кандидати за репрезентацију. Највише њих пресудни искорак је направило у Црвеној звезди. Почев од Немање Бјелице кога је у кошарци сачувао одлазак у Капикјонијеву Аркадију, после чега је Пешић препознао његов дар, уврстио у први тим црвено-белих. Остало је историја.
Звездина деца су и Огњен Добрић (дошао из Младеновца), Немања Недовић (Прибој) и Бориша Симанић (Бијељина). Душан Ристић је пре одласка на Аризону играо у сениорском тиму црвено-белих, а на Калишу је највећи напредак у каријери направио и Дејан Давидовац (Пролетер Зрењанин) по доласку из Вршца. Марко Гудурић је такође Звездин представник, мада му се не смеју изоставити ни године проведене у селекцијама Пантера.
Мега међу репрезентативцима има тројицу „аутохтоних” играча - Николу Јокића, Николу Јовића и Огњена Јарамаза, који је јуниорски стаж одрадио у Партизану, а сениорски почео међу „ружичастима”. Овај клуб био је одскочна даска и за Василија Мицића, али не треба заборавити да је јуниорски стаж „поделио” на ФМП и Мегу.
Партизанови ђаци су Вања Маринковић и Владимир Лучић који је међу црно-беле дошао из Суперфунда. Њима би требало придодати и Николу Милутинова који је основе научио код Жарка Вучуровића у Хемофарму, а центар европске класе постао као сениор Партизана радећи са Душком Вујошевићем.
Занимљиво је да двојицу „амбасадора” у државном тиму има и Спартак – Николу Калинића и Марка Јагодића Куриџу, с тим што су обојица пуну афирмацију доживела у другим срединама. Калинић у крагујевачком Радничком уз Мирослава Николића, Јагодић-Куриџа у Цибони.
За разлику од Ристића који је пре одласка у САД имао српску школу, Филип Петрушев и Балша Копривица су прави амерички ђаци. Петрушев се после средње школе развијао на Гонзаги, а Копривица је у Партизан стигао са Флорида стејта.
Милош Теодосић је освајао све по Европи још као члан ФМП-а, затим и са сениорском репрезентацијом и безмало свим клубовима чије је боје бранио (изузев ЛА Клиперса). Алексеј Покушевски је тинејџерске дане провео у Олимпијакосу, Алекса Аврамовић је пре одисеје по Европи био члан чачанске Младости и Борца, а Котеж је постао познат по Алену Смаилагићу.
Слика се, дакле, заначјно променила у односу на дане кад су основ репрезентације чинили кошаркаши вечитих ривала. Златна генерација која је у Атини 1995. кренула у освајачки поход имала је црно-бели секстет – Александра Ђорђевића, Предрага Даниловића, Жарка Паспаља, Владу Дивца, Жељка Ребрачу и Мирослава Берића. Мада се Дивац етаблирао још у Слоги, Паспаљ у Будућности, а Даниловић у Босни, пресудни део каријере провели су у Хумској.
Из Звезде су у том тиму играли Саша Обрадовић и Дејан Томашевић, а у њој је поникао и Зоран Сретеновић касније диригент игре европског првака Југопластике.
И Пролетер и Спартак су тада имали репрезентативце. Додуше, Изданак зрењанинске кошарке Дејан Бодирога је израстао у аса под надзором Богдана Тањевића у Стефанелу, а Звездиног пионира Дејана Котуровића у Суботици је „обрадио” Горан Миљковић Финац. Зоран Савић, двоструки првак Европе, Сплићанима се „препоручио” играча у зеничком Челику.
Заједничко за ове две генерације су играчи који знају како се осваја. Тренутно имамо тројицу шампиона на највишем нивоу Василија Мицића у Евролиги, Милоша Теодосића у Еврокупу и Немању Бјелицу у НБА лиги... Уз Теа, сребро са Олимпијских игара имају Јокић, Калинић и Недовић, медаљу исте боје са последњег Евробаскета Лучић и Гудурић. Уз квалитете осталих, пре свих најбољег центра Евролиге Милутинова, сасвим довољно за наше снове о једној од степеница на победничком постољу. Јасно је којој.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.