Oproštaj zlatnog seksteta koji je svetom pronosio slavu Srbije

Večeras će se na bazenu na Dorćolu Srbija poslednji put aplauzom pozdraviti šestoricu velikana svetskog vaterpola. U  poslednjoj četvrtini susreta sa Italijom, koji počinje u 21 čas, u bazenu će se naći: Filip Filipović, Andrija Prlainović, Duško i Gojko Pijetlović, Milan Aleksić i Stefan Mitrović. Osvajači su blizu 30 medalja, bezbroj puta pojedinačno i ekipno nagrađivani, obeležili su u proteklih 15 godina čarobnu igru u bazenu.

Dovoljno je reći, dvostruki uzastopni olimpijski pobednici, dvostruki osvajači Svetskog prvenstva, više puta članovi evropskog prvaka. Uz to, dva slavlja na Svetskom kupu, 12 u Svetskoj ligi, a pored svih tih odličja, srebra i bronze ne treba ni da pominjemo.

Filip Filipović je prvi debitovao, bio je u sastavu 2003. na EP u Kranju. Od momka čiji je zadatak bio samo da nosi zastavu na otvaranju i pehar posle zatvaranja, prošao je put ukrašen petostrukim izborom za najboljeg igrača Evrope, trostrukim planetarnim najboljim vaterpolistom. Kao kapiten oprostio se osvajanjem zlata na OI u Tokiju.

A taj Tokio bio je počasni krug i za preostalu petoricu momaka čija su dostignuća u srpskom vaterpolu na svetskoj sceni obeležena zlatnim slovima.

Andrija Prlainović je prvi put igrao u Svetskoj ligi 2005. a ostaće nezaboravna prvenstva u kojima je briljirao, kao što su SP u Kazanju 2015. i EŠ u Beogradu nekoliko meseci kasnije. Najbolji strelac olimpijskog turnira u Londonu, više puta bio je član idealnih postava, igrač koji bi poželeo svaki trener na svetu.

Šta reći o Dušku Pijetloviću, centru koji i danas u 37. godini pripada svetskom vrhu, bio je strelac poslednjeg gola za reprezentaciju Srbije i Crne Gore na Svetskom kupu u Budimpešti, i tada je počeo svoj put koji je završio kao jedan od najboljih sidraša na dva metra u istoriji vaterpola.

Oprostiće se sa rođenim bratom dve godine starijim Gojkom, golmanom koji je dugo čekao svoju priliku. Od 2009. je stalni član reprezentacije a najubedljivije partije pružao je na šampionatu Evrope u Budimpešti, kada je izabran za najboljeg čuvara mreže. Uvek pouzdan, predstavljao je značajan oslonac u kreiranju taktika selektora, dvojice Dejana, Udovičića i Savića.

Milan Aleksić će se pamtiti kao vrhunski bek, organizator igre sjajnog šuta sa poznatom „zadrškom“. Postigao je 2009. u finalu SP u Rimu u seriji peteraca, odlučujući gol, koji je tada novom srpskom sastavu, doneo zlatnu medalju. I da ništa drugo nije uradio, mogao bi karijeru da oceni kao sjajnu, a uradio je mnogo.

Stefan Mitrović, virtuoz i umetnik u bazenu, oduševljavao je atraktivnim golovima, za njega se govorilo da hoda po vodi. Imao je peh da na prvom velikom takmičenju, SP u Rimu, oboli posle prvog kola i napusti reprezentaciju. Na aerodromu je drugarima, prvacima sveta, rekao da će im se odužiti. I to je učinio, više puta su njegovi golovi rešavali pitanje pobednika u najvažnijim susretima.

To su, ukratko, crtice o karijerama velikih igrača i velikih ljudi. Sjajni u ispunjavanju obaveza prema reprezentaciji, besprekorni u ponašanju van bazena, predstavljali su pravi primer idealnog sportiste Srbije. Kao takvi će ostati zapamćeni i zbog toga je potpuno opravdano da večeras dobiju salve aplauza na otvorenoj sceni. Neće im biti lako, ali će to biti još jedan znak da su u svojim karijerama, kao glavnu reč, imali samo jednu – POBEDA.