Porodica najsjajnija životna medalja

Oproštaj Šestorice veličanstvenih vaterpolista koji su Srbiji doneli pregršt medalja, među kojima se izdvajaju dve najsjanije sa olimpijskih igara, priređen je na bazenu 25. maj Milan Gale Muškatirović. Poslednji put su kapicu naše selekcije nosili Milan Aleksić, Filip Filipović, Andrija Prlainović, Stefan Mitrović, Gojko i Duško Pijetlović.

Veče koje će se dugo pamtiti i prepričavati ne samo u vaterpolo krugovima priređeno je na bazenu u Beogradu. Prepune tribine, deca koja žele da trenutak istorije ovekoveče fotografijom sa svojim idolima, kao i euforija, obeležili su veličanstven odlazak u legendu šestorice zlatnih Delfina.

U četvrtoj deonici su momci dobili poslednja četiri minuta u reprezentativnoj karijeri, a iskoristili su ih na najbolji način. Vreme je potom stalo, a jedan po jedan izlazili su iz vode uz gromoglasan aplauz. Emocije su navirale, a tome svedoče i reči naši vaterpolista.

Gojko Pijetlović rekao je da su momci imali veliku tremu, ali potpuno drugačiju od one na koju su navikli.

- Bilo je veoma emotivno. Ovaj oproštaj momci zaslužuju, nadam se da će i ubuduće biti ovakvih stvari i povoda. Drago mi je što smo izdržali četiri minuta jer je nas dosta van forme. Ispraćaj je protekao kako smo i zamislili, veoma emotivno, lepo za oko i dušu. Imao sam snage za prve dve odbrane. Šalu na stranu, ja verovatno završavam karijeru, nas trojica smo gotovi, ali imamo mnogo planova. Filipa, Duška i Andriju ćete gledati još uvek.

Na Gojkove reči nadovezao se i Duško:

- Sećanja naviru, uglavnom su bila pozitivna. Ovo je emotivno veče. Kako smo odrastali, svi zajedno smo i završili karijeru. Veče za pamćenje. Naši naslednici su sjajni, samo im treba vremena, nema greške, biće i bolji od nas - objasnio je Duško Pijetlović.

Milan Aleksić, strelac pobedonosnog peterca u finalu SP u Rimu 2009, zahvalio se ljudima na dugogodišnjoj podršci.

- Hvala svima koji su bili uz nas kada je bilo teško, kada se slavilo i tugovalo. Hvala porodici, saigračima, trenerima. Siguran sam da smo svima uzvratili tu ljubav koju smo osećali. Uvek ću pamtiti Rim 2009. i prvo olimpijsko zlato u Riu 2016. U svaku medalju uloženo je mnogo napora i svaka nosi posebnu draž.

Filip Filipović, jedan od najboljih vaterpolista ikada, bio je pun utisaka i emocija posle kraja reprezentativne karijere.

- Ovo je jedna od retkih utakmica kada smo više gledali u tribine i naše najmilije. Hvala svima puno na ovoj večeri, pamtićemo ovo celog života. Ovi momci obeležili su više od decenije svetskog vaterpola. Hvala VSS za ovaj prelep oproštaj. Bilo je emotivno, imali smo dobru pripremu, biti Srbin je uživanje. Najveća i najdraža životna medalja koju sam osvojio sa ovim momcima nema svoj sjaj, to je put koji smo prošli, 12 godina divnog prijateljstva i porodične atmosfere. To ostaje ceo život.

Andrija Prlainović imao je pravu reč kojom je prokomentarisao oproštaj:

- Ovo je veličanstveno, nije mogla da padne kiša. Završio sam reprezentativnu karijeru sa saigraigračima i ljudima sa kojima sam proveo 20 godina života. Nije moglo lepše. Ova četiri minuta bila su dovoljna da me prođu trnci i da opet osetim naboj igre za reprezentaciju. Kako je bilo poslednjih godina tako je bilo poslednji put - veličanstveno.

Stefan Mitrović rekao je da je ovo način zahvalnosti srpskom narodu za podršku koju je pružao ekipi.

- Nema šta da se ljudi meni oduže, to je bilo na nama, našem narodu da se odužimo. Ovo je bilo veliko hvala njima, nažalost nisu svi mogli da budu tu. Sećam se kako su nas maltretirali treneri, ali smo uspeli da ostanemo jaki i složni i to je na kraju dalo rezultate - zaključio je legendarni Mitrović.