Raspad u utakmici istine - Stanković nije uspeo ni treći put da uvede Zvezdu u Ligu šampiona

Crvena zvezda je sa Dejanom Stankovićem na čelu stručnog štaba formirala niz ispadanja u kvalifikacijama za Ligu šampiona od klubova slabijeg renomea, koeficijenta i novčanog ulaganja u tim. Posle Omonije i Šerifa, rampu je spustila i Makabi Haifa. Prošla je dalje zasluženo jer je imala za rivala ekipu koja se raspala u drugim poluvremenima. Nedopustivo je to i poražavajuće za sve u klubu sa Marakane.

Bila je ovo utakmica istine za Dejana Stankovića i sudar sa surovom realnošću da još trenerski nije dorastao da uvede Zvezdu u Ligu šampiona kroz kvalifikacije. Svaka čast za učinjeno u Ligi Evrope prošle sezone, ali sada je morao da se napravi korak napred. Alibi za ovu eliminaciju ne postoji, ali nije jedini krivac jer je uprava napravila greške u formiranju tima.

Greška uprave je i što je konstantno uzdizala Stankovića u javnosti i tako ga uljuljkavala. Ispadanje od Šerifa prošlog leta trebalo je nazvati pravim imenom, a ovo sada je još veći neuspeh i apsolutno je neprimereno busanje u grudi da se ponovo igra grupa Lige Evrope.

Zvezda se do Lige Evrope stigla pobedom nad nedoraslim Pjunikom, kad su izvučeni parovi trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona svima je bilo jasno da je to takmičenje minimum. Niko ne govori da je Makabi slab tim, ima svoje kvalitete, ali prolazu su kumovale slabosti crveno-belih koje definitivno nisu slučajnost.

Nije Zvezda ispala samo zbog autogola Pavkova u 90 minuta. Jednostavno, bila je psihološki i energetski slabiji tim u 180. Neverovatno je, ali i istinito, da je šampion Srbije u prvim poluvremenima imao 4:2, a druga gubio 0:3.

Ne zna se da li je Zvezda bila više psihički, fizički ili taktički nestabilna u drugom poluvremenu pred svojom publikom. Makabi je preuzeo konce igre, diktirao tempo i imao šanse. Posle svega logično je da se postavljaju pitanju da li je na kondicionom planu urađeno sve dobro od početka priprema, jer umela je ekipa daleko bolje da trči kao što je bio slučaj protiv Rendžersa ili Milana.

U dvomeču sa Makabijem su se dogodile kontradiktorne stvari u režiji trenera Stankovića. Kao gost je igrao bez klasičnog defanzivnog veziste, a onda je u revanšu kad je bila potreba da se juri prednost rivala izašao sa univerzalcem Srnićem u toj ulozi. Nije ostao do kraja dosledan forsiranju tandema Kangva – Kanga, očigledno korisnog samo za domaću upotrebu.

Postavlja se pitanje zašto je Zvezda uopšte i duplirala Kangu i Kangvu, a u isto vreme nije dovela defanzivnog vezistu ili psiho-fizički osposobila Sanoga da na najvažnijim utakmicama bude od koristi. Napravljene su koncepcijske greške, kao i u odluci da Eraković igra kao desni bek.

U pravu je Stanković kad kaže da su Zvezdu u revanšu pratili detalji kao iz horor filma. Počelo je verom da Sanogo može da igra uprkos povredi, nastavilo se primljenim golom posle odbranjenog penala, završeno autogolom u 90. minutu. Da je bilo sve do nesreće, niko ne bi treneru, igračima i upravi imao šta da im prigovori.

Reče Stanković na konferenciji za medije posle utakmice i da je spreman na sve konsekvence ako je ovo veliki neuspeh i da će od srca prihvatiti svaku odluku kluba i navijača.

Veliki neuspeh jeste. Tu dileme nema. A, da li bi Stanković trebalo da nastavi posao rešavaće oni koji su procenili i da se sa njim može do Lige šampiona ove i prethodnih sezona. I pogrešili. Konsekvenca je spuštanje u Ligu Evrope. Mnogi će reći takmičenje po meri ovog tima. I nije sporno da je Liga šampiona drugi nivo i da tamo mogu da se dožive teški porazi. Da ih ne doživi boriće se Makabi, a ne Zvezda.

Ko god i pomisli da kaže da Makabi ima bolji tim od Zvezde i da ima osnova za priču te vrste, neka pogleda akciju kod drugog gola crveno-belih. Poezija. Ali, sve je džaba kad tim nije pokazao stabilnost na većem uzorku minuta.

Makabi nema bolji tim od Zvezde, ali ima kompaktnost. I zato ide u Ligu šampiona.