Распад у утакмици истине - Станковић није успео ни трећи пут да уведе Звезду у Лигу шампиона

Црвена звезда је са Дејаном Станковићем на челу стручног штаба формирала низ испадања у квалификацијама за Лигу шампиона од клубова слабијег реномеа, коефицијента и новчаног улагања у тим. После Омоније и Шерифа, рампу је спустила и Макаби Хаифа. Прошла је даље заслужено јер је имала за ривала екипу која се распала у другим полувременима. Недопустиво је то и поражавајуће за све у клубу са Маракане.

Била је ово утакмица истине за Дејана Станковића и судар са суровом реалношћу да још тренерски није дорастао да уведе Звезду у Лигу шампиона кроз квалификације. Свака част за учињено у Лиги Европе прошле сезоне, али сада је морао да се направи корак напред. Алиби за ову елиминацију не постоји, али није једини кривац јер је управа направила грешке у формирању тима.

Грешка управе је и што је константно уздизала Станковића у јавности и тако га уљуљкавала. Испадање од Шерифа прошлог лета требало је назвати правим именом, а ово сада је још већи неуспех и апсолутно је непримерено бусање у груди да се поново игра група Лиге Европе.

Звезда се до Лиге Европе стигла победом над недораслим Пјуником, кад су извучени парови трећег кола квалификација за Лигу шампиона свима је било јасно да је то такмичење минимум. Нико не говори да је Макаби слаб тим, има своје квалитете, али пролазу су кумовале слабости црвено-белих које дефинитивно нису случајност.

Није Звезда испала само због аутогола Павкова у 90 минута. Једноставно, била је психолошки и енергетски слабији тим у 180. Невероватно је, али и истинито, да је шампион Србије у првим полувременима имао 4:2, а друга губио 0:3.

Не зна се да ли је Звезда била више психички, физички или тактички нестабилна у другом полувремену пред својом публиком. Макаби је преузео конце игре, диктирао темпо и имао шансе. После свега логично је да се постављају питању да ли је на кондиционом плану урађено све добро од почетка припрема, јер умела је екипа далеко боље да трчи као што је био случај против Ренџерса или Милана.

У двомечу са Макабијем су се догодиле контрадикторне ствари у режији тренера Станковића. Као гост је играо без класичног дефанзивног везисте, а онда је у реваншу кад је била потреба да се јури предност ривала изашао са универзалцем Срнићем у тој улози. Није остао до краја доследан форсирању тандема Кангва – Канга, очигледно корисног само за домаћу употребу.

Поставља се питање зашто је Звезда уопште и дуплирала Кангу и Кангву, а у исто време није довела дефанзивног везисту или психо-физички оспособила Санога да на најважнијим утакмицама буде од користи. Направљене су концепцијске грешке, као и у одлуци да Ераковић игра као десни бек.

У праву је Станковић кад каже да су Звезду у реваншу пратили детаљи као из хорор филма. Почело је вером да Саного може да игра упркос повреди, наставило се примљеним голом после одбрањеног пенала, завршено аутоголом у 90. минуту. Да је било све до несреће, нико не би тренеру, играчима и управи имао шта да им приговори.

Рече Станковић на конференцији за медије после утакмице и да је спреман на све консеквенце ако је ово велики неуспех и да ће од срца прихватити сваку одлуку клуба и навијача.

Велики неуспех јесте. Ту дилеме нема. А, да ли би Станковић требало да настави посао решаваће они који су проценили и да се са њим може до Лиге шампиона ове и претходних сезона. И погрешили. Консеквенца је спуштање у Лигу Европе. Многи ће рећи такмичење по мери овог тима. И није спорно да је Лига шампиона други ниво и да тамо могу да се доживе тешки порази. Да их не доживи бориће се Макаби, а не Звезда.

Ко год и помисли да каже да Макаби има бољи тим од Звезде и да има основа за причу те врсте, нека погледа акцију код другог гола црвено-белих. Поезија. Али, све је џаба кад тим није показао стабилност на већем узорку минута.

Макаби нема бољи тим од Звезде, али има компактност. И зато иде у Лигу шампиона.