PETA LIČNA - Pešićeve greške u koracima

PIŠE: Predrag Sarić

Reći će neko posle bitke lako je biti general. Ali, dosta je svedoka koji mogu da potvrde da se u danima najvećeg optimizma ogromne većine u našoj košarci, pesimizam pisca ovih redova (uz nadu da će biti u krivu) bazirao na sledećim činjenicama:

• nedostatku pravog lidera, bez obzira na najviši mogući kvalitet Jokića i Micića

• činjenici da su nam krilni (Lučić i Kalinić) najhrabriji i nosioci čvrstine u odbrani

• porazima od Belgije koji su bili posledica zakasnelih reakcija trenera

• odlukom selektora Pešića da se odrekne Teodosića, igrača koji mu je više puta bio čovek odluke u kritičnim situacijama - neophodnim upravo za meč sa Italijanima

• da je verovatnoća velika da se u eliminacionoj fazi dogodi jedno ogromno iznenađenje

Ma šta ko mislio i šta će stručne analize pokazati najveći krivac za neuspeh je čovek sa zlatnim minulim radom u našoj košarci - Svetislav Pešić.

Jer, Pešić je:

• samostalno birao ekipu

• samostalno sastavio stručni štab od saradnika bez iskustva u reprezentativnim akcijama

• bez konsultacija sa bilo kim odstranio plejmejkera koji je bio sinonim uspeha u prethodnih deset godina i potpuno bespotrebnim konfliktom na samom startu akcije sklonio fokus u pogrešan smer.

Sve to je rezultiralo time da najbolji sastav na turniru nije uspeo da dovede do pozicije na kom je po svemu trebalo da bude – do pobedničkog postolja. A imao je sve uslove za to, motivisane igrače, najbolje u NBA i Evroligi, „od ptice mleko” tokom priprema i samog turnira, bezrezervnu podršku medija i celokupne javnosti.

Nije sporno da je Svetislav Pešić želeo najbolje i za Srbiju i za sebe. Da nas zlatom vrati u vrh i zaokruži karijeru za svako poštovanje. Ali i „put do pakla popločan je dobrim namerama”.

Da se još jednom vratimo na Teodosića, možda je on pred košarkaškom penzijom, ali da nije dovoljno dobar zar bi mu Serđo Skariolo dao vodeću ulogu u Virtusu i pride par miliona evra. Sve one koje bi Italijanov sud doveli u pitanje, prethodno bismo podsetili da je Italijan osvojio Evrokup i sada je u četvrtfinalu sa Španijom...

Nije više pitanje da li ćemo nastaviti sa ili bez Pešića, već kako će se naša košarka izvući iz drugog za redom nokauta. Ukoliko ostanemo bez plasmana na Svetsko prvenstvo i Olimpijskih igara, naša košarka će biti na istom nivou kao komšija Hrvata, koji su od velesile došli do toga da slave kad se nađu među 16 najboljih na planeti.

Zato nam sada treba mnogo mudrosti. Jer, od sledećeg poteza u svakom pogledu nam zavisi budućnost.