ПЕТА ЛИЧНА - Пешићеве грешке у корацима

ПИШЕ: Предраг Сарић

Рећи ће неко после битке лако је бити генерал. Али, доста је сведока који могу да потврде да се у данима највећег оптимизма огромне већине у нашој кошарци, песимизам писца ових редова (уз наду да ће бити у криву) базирао на следећим чињеницама:

• недостатку правог лидера, без обзира на највиши могући квалитет Јокића и Мицића

• чињеници да су нам крилни (Лучић и Калинић) најхрабрији и носиоци чврстине у одбрани

• поразима од Белгије који су били последица закаснелих реакција тренера

• одлуком селектора Пешића да се одрекне Теодосића, играча који му је више пута био човек одлуке у критичним ситуацијама - неопходним управо за меч са Италијанима

• да је вероватноћа велика да се у елиминационој фази догоди једно огромно изненађење

Ма шта ко мислио и шта ће стручне анализе показати највећи кривац за неуспех је човек са златним минулим радом у нашој кошарци - Светислав Пешић.

Јер, Пешић је:

• самостално бирао екипу

• самостално саставио стручни штаб од сарадника без искуства у репрезентативним акцијама

• без консултација са било ким одстранио плејмејкера који је био синоним успеха у претходних десет година и потпуно беспотребним конфликтом на самом старту акције склонио фокус у погрешан смер.

Све то је резултирало тиме да најбољи састав на турниру није успео да доведе до позиције на ком је по свему требало да буде – до победничког постоља. А имао је све услове за то, мотивисане играче, најбоље у НБА и Евролиги, „од птице млеко” током припрема и самог турнира, безрезервну подршку медија и целокупне јавности.

Није спорно да је Светислав Пешић желео најбоље и за Србију и за себе. Да нас златом врати у врх и заокружи каријеру за свако поштовање. Али и „пут до пакла поплочан је добрим намерама”.

Да се још једном вратимо на Теодосића, можда је он пред кошаркашком пензијом, али да није довољно добар зар би му Серђо Скариоло дао водећу улогу у Виртусу и приде пар милиона евра. Све оне које би Италијанов суд довели у питање, претходно бисмо подсетили да је Италијан освојио Еврокуп и сада је у четвртфиналу са Шпанијом...

Није више питање да ли ћемо наставити са или без Пешића, већ како ће се наша кошарка извући из другог за редом нокаута. Уколико останемо без пласмана на Светско првенство и Олимпијских игара, наша кошарка ће бити на истом нивоу као комшија Хрвата, који су од велесиле дошли до тога да славе кад се нађу међу 16 најбољих на планети.

Зато нам сада треба много мудрости. Јер, од следећег потеза у сваком погледу нам зависи будућност.