Zemlja ili zemlje košarke, pitanje je sad

Gledajući kako Češka ozbiljno preti Grčkoj, u poslednjoj utakmici te mučne nedelje 11. septembra, jedan srpski kolega je odlučio da se pobuni: ”Pa ne, još samo da Češka i Finska igraju finale!?”

Pola sata kasnije, dok je Jan Veseli u miks-zoni posle poraza pričao koliko je ponosan zbog svega što je Češka uradila na ovom Evropskom prvenstvu i u prethodnim godinama, shvatili smo:

Česi su igrali Olimpijske igre 2021. godine, Srbija nije.

Česi su igrali utakmicu za peto mesto (kako to lepo zvuči sada) Svetskog prvenstva 2019. protiv Srbije.

Finci su se prvi plasirali iz Evrope na naredni Mundobasket.

Zašto oni ne bi bili u četvrtfinalu Evrobasketa? Pravi su timovi.

Nešto više od dva sata ranije, tokom konferencije Srbije nakon poraza od Italije u osmini finala, litvanski novinar pitao je selektora Svetislava Pešića, ljubazno i bez namere da provocira (ili je mi nismo prepoznali):

”Srbija je izgubila u osmini finala Svetskog prvenstva, izgubila je u Beogradu kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre i sada je eliminisana u osmini finala Evrobasketa. Kada će se Srbija vratiti u borbu za medalje?”

Samo nije naveo da su Orlovi i u ne baš najboljoj situaciji za plasman na naredno Svetsko prvenstvo, ali je bila to još jedna spoznaja koju smo stavili pod tepih. Zemlja košarke je zemlja košarke samo zato što narod voli tu igru i zato što ima fantastične individualce. Što se drugih stvari tiče...

Dan ranije, svi su opleli po Špancima zbog toga što su išli prečicom, uzeli Lorenca Brauna (toliko im je zasmetao da je odjednom postao vrhunski as) i tako ”na prevaru” pobedili Litvance, još jednu zemlju košarke. Dakle, sve su to zemlje košarke, a Španci su osvojili sve medalje u mlađim kategorijama u ženskoj i muškoj konkurenciji, aktuelni su šampioni sveta i igraju četvrtfinale gde će na Finsku!? Pa daj da ih pitamo za savet, nije sramota. Krali su i oni od nas svojevremeno (barem tako ide legenda).

Nepotrebno je da pričamo o tome ko je šta promašio u ključnim trenucima, ko se pojavio u osmini finala a ko nije, ko je pogrešno rotirao u odbrani i ostavljao - opet, sigurno potcenjenog - Spisua samog, ko je prodavao lopte posle skokova, ko je bio nervozan u šutu kada po statusu i kvalitetu ne sme da bude, ko je predugo držao jednu a nije vratio drugu petorku, ko – možda, to ne znamo – nije skautirao sve opasnosti po koš Srbije, ko i zašto nije bio fizički pripremljen a protivnik jeste...

Naknadna pamet je bezobrazluk. Da smo bili pravi majstori svog zanata, prepoznali bismo probleme na vreme. A i, da se vratimo na izjave i atmosferu koju jedino možemo da vam prenesemo – Đanmarko Poceko je posle velike pobede njegovog tima rekao jednu, verovatno, istinu. Ne samo Srbija, već i svaka druga ekipa na ovom prvenstvu, u trenutku kada se Italija upalila, ne bi pobedila Azure. Bio je to istinski trans tima sa zeleno-belo-crvenom zastavom na plavom dresu.

Zašto su se oni upalili? Tu bi trebalo da se vratimo na prethodni pasus. Ali, opet, morali smo to da znamo.

Ovaj tekst je mogao da bude bolji da imamo neke sočne detalje iz svlačionice, da znamo da je bilo nekih nesuglasica, razloga ga poraz. Znamo, zapravo, da je atmosfera zaista, zaista, bila dobra. Igrači su funkcionisali odlično. Tu su bili fantastični asovi zbog kojih nam je žao. To su pobednici koji su mogli da idu do kraja i tu nema dileme.

Ali, ne treba mistifikovati sve ovo što se desilo.

Italija je, jednostavno, gradila ovaj tim u kojem Spisu postaje opasniji od najboljih srpskih igrača motivisan od strane energičnog trenera. I da se vratimo na početak:

Italija je bila petoplasirana na Olimpijskim igrama prošle godine. Tamo gde Srbije nije bilo.