Posle brata Viktora, koji je bio prvak planete 2017. u Parizu, tri minuta mlađi Mate Nemeš (do 67kg), osvojio je tron u Beogradu. Na zakazni razgovor Mate je juče kasnio dvadesetak minuta. Nije mogao da prođe „Arenom” od brojnih zaustavljanja i fotografisanja.
Kad se rukovao, raširio je osmeh, izustio je „izvinite” i na pitanje da „premota film” finala, kazao je:
-Kad je prenoćilo, gotovo da se ne sećam šta je bilo. Prolazi kroz maglu, a sinoć sam, dva sata posle finala, pričao o detaljima duela iz kojeg sam izašao kao pobednik i sa zlatnom medaljom. Imao je Iranac Geraei veliku prednost. Rano je stekao, a ja se nikad ne predajem i uspeo sam da anuliram njegovo vođstvo od 4:0. Treneri Stojan i Voja su mi rekli da napadnem, grizem do kraja. Krenuo sam na sve ili ništa. Kad sam došao do dva boda, znao sam da mogu i do pobede. Ginuo sam da osvojim tron i uspeo.
Kad ste poneli zastavu Srbije na strunjači, kako ste se osećali?
-Srce je htelo da iskoči, emocije su bile velike, porodica je bila tu, sve se u sreći skupilo. Da sam mogao, poleteo bih „Arenom” da sve zagrlim. Ponosan sam i srećan što sam u svojoj zemlji, pred svojim ljudima i navijačima osvojio titulu svetskog šampiona! Presrećan sam zbog tima, gledao sam u trenere, u pravcu saboraca iz ekipe, moja medalja i medalja ostalih drugova je pobeda srpskog tima.
Kažete da je porodica bila na tribinama?
-Supruga Vivien, ćerkica Mia, koja ima dve i po godine, i sinčić Benet koji se skoro rodio. Bili su i ženini roditelji, a moji su ostali kod kuće. Otac Tibor ne može da gleda ni na TV ekranu. Nađe neki posao u dvorištu i mama Piroš mu kaže rezultat. Bilo je dosta Senćana, Zrenjaninaca...
Aplauzi u Skadarliji
Posle trijumfa Mate Nemeša i Sebastiana Nađa, kompletna reprezentacija i vođstvo RSS otišli su da proslave četiri zlatne medalje.
Dok su šetali čuvenom beogradskom boemskom Sakadarlijom, Zura, Ali, Mate i Sebastian oko vrata su nosili odličja i opasali šampionske pojaseve.
Prolaznici su zastajali, aplaudirali, bilo je fotografisanja, a kad su se pojavili na terasi jednog od restorana, dočekala ih je muzika i prave ovacije. Zaslužili su da se provesele.
Da li je ovo Vaš meč karijere?
-Kad se završi karijera, onda ću sumirati rezultate. Videćemo. Voleo bih da meč karijere bude na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. Ipak, prvu veliku medalju, bronzu sa Svetskog prvenstva 2019. iz Nur Sultana, pamtiću na izuzetan način. Vizirao sam put za Igre u Tokiju, i koliko, toliko, obezebdio budućnost. Tada sam probio „zid“.
Osvojili ste dva zlata, povezali svetsko sa evropskim?
-Kao dete sam uživao u rvanju i druženju i nikad nisam gledao daleko unapred. Tek oko 20. godine, počeo sam da razmišljam koliko mogu da dosegnem. Svako od nas, posle silnih napora i treninga, želi najviše, cilja medalje. Uspeo sam i idem dalje. Sigurno je da se neću na ovome zaustaviti. Biće još trofeja.
Dugo ste bili u senci Davora Štefaneka i 2019. usledila je eksplozija sjajnih rezultata?
-On je veliki, izuzetan šampion, sa njime sam trenirao i bio strpljiv. Znao sam da će da dođe moje vreme, i radio sam kao da je taj dan sutra. Iskoristio sam ukazanu priliku. Kad sam „probio led“, bio treći na Evropskim igrama u Minsku, došla je i bronza sa Svetskog prvenstva iz Kazahstana, i krenulo je sa trofejima.
Ostale su Igre u Parizu za finiš i popunu zlatne kolekcije?
-Igre su uvek najvažnije. Bio sam lane u Tokiju i to je, bez obzira na urađeno, za mene bilo ogromno iskustvo. Hoću u Pariz 2024, ali, prvo treba da se izborim za vizu. To je izuzetno teško. Nekad je teže nego da se osvoji odličje. Da ne verujem u sebe, ne bi se ni bavio rvanjem. Cilj je da osvojim medalju na Olimpijskim igrama 2024.
Pohvalili ste stručni štab posle svakog meča u „Areni”?
-Uvek ih hvalim, sjajni su treneri, oni su ti koji nas u svemu doziraju i vode kako treba, na pripremama i u borbama. Ponavljam, sva ova zlata i priznanja su delo tima.
Rekao je trener Stojan Dobrev da je atmosfera u ekipi uvek odlična, prava porodična?
-To je istina i da nije tako, ne bi ni bilo ovih rezultata, niti onih ranije. Oslonjeni smo jedni na druge. Zajedno provodimo po osam meseci na pripremama i moramo da funkcionišemo kao porodica. Svi smo isti i podrška jedan drugome. Pa, videlo se i sada, sve se potvrdilo u „Areni”. Kad su Zura i Ali osvojili medalje, samo su gledali u nas i kako ih bodrimo. Radujemo se zajedno svakoj medalji. U složnom timu, to se podrazumeva.
Zura reče da je rvanje krvav posao i suvi profesionalizam?
-Tako je, završio sam i ja okrvavljen ispod čalme, sa ogrebotinama po telu. Hramao sam dolazeći na razgovor. Povredio sam nogu. Bez krvi i znoja, nema medalje.
Da se vratimo na finale, Iranac je svetski i olimpijski prvak 2021?
-Ma, straha nema, nije bilo ni treme. On je imao pritisak, ne ja. Imao sam vetar u leđa sa tribina, kad se pomislilo da sam izgubio, ja sam se vinuo. Kad je poveo, mislio je da ću stati. Ponavljam, nikad se ne predajem.
Šta ćete raditi kad se vratite u Sentu?
-Čekaju me majstori, uselio sam u kuću, sad ću da radim izolaciju. Pričali smo, to brzo treba da završim. Oko kuće puno posla, ali sam uspeo da sagradim dom za svoje najbliže. Kažu da mi je i to veliki uspeh, ha, ha, ha...
Da završimo, kome medalja, evropska iz Varšave od lane, posvećena je bila ćerkici?
-Mia je dobila evropsko, a sin Benet svetsko zlato. Za suprugu Vivien, obe - završio je razgovor Mate Nemeš, novi svetki šampion.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
