Bugarin pozlatio Srbe - Poslednja dva dana nisam znao gde sam, da li je sve istina

Od januara 2014. godine Stojan Dobrev je prvi trener reprezentacije Srbije u rvanju grčko - rimskim stilom. U devetoj sezoni trenerskog rada sa Orlovima, samo što je dobio srpski pasoš, u „Areni” su njegovi borci pokazali da su planetarni šampioni.

Kad je Mate Nemeš (do 67kg) sišao sa strunjače kao četvrti svetski šampion, kad je buka sa tribina dostizala najveće decibele, promuklim glasom trofejni trener je izustio da je najsrećniji čovek na svetu.

-Poslednja dva dana nisam znao gde sam, da li je sve istina, iako bezrezrevno verujem u svoj tim. Znate kad sam došao, početak je bio dobar, sredina takođe, ispunjavali smo planove, u kontiuitetu osvajali medalje, ali dve poslednje godine su čudesne. Neki su sazreli, kao Mate i Sebastian. Zura je vratio šampionski potencijal, Arsalan je od skora s nama i videli su svi koliko je veliki rvač. Viktor i Miša sada nisu došli do medalje, ima još takmičenja. Kako posle svega da ne budem najsrećniji, a srećan sam zbog njih, zaslužili su.

Ovo je bila misija iz snova?

-Pratili ste pripreme i pričao sam da možemo do više medalja. Uvek sam govorio da sam sa jednom zadovoljan, ali sam govorio i da može sve da se prospe. Ovo je sport i nismo jedini, a Svetsko prvenstvo je visok nivo, suvi kvalitet i nismo želeli da opterećujemo borce. Pritisak nije postojao, teško su radili poslednjih pet meseci, baš pakleno, do bola i raspadanja. Ćutao sam i znao da će nešto dobro doći. Poslednjih deset dana stvarala se pobednička psiha i slika. Videli ste u kako dobroj atmosferi i sa osmesima su završili pripreme u Zrenjaninu. Očekivao sam dobro, četiri zlata ne, ne ja, već niko. Sve je bilo više nego zasluženo i misija za istoriju.

Ponavljali ste „samo da rvu i da su koncentrisani”

-Samo to, jer znaju da rvu i da im glava radi. Da su u svakoj sekundi u borbi i da će dati maksimum u to nisam sumnjao. Pazite, svi su oni veliki talenti, šampionski potencijal, ali, niko ne gleda talente koji gube, već one koji pobeđuju.

Jeste li se nadali da za osam i po sezona vaši borci osvoje sedam zlatnih, srebrnu i pet bronzanih sa svetskih prvanstava, tri evropska zlata?

-Nadao sam se da ću opravdati poverenje Željka Trajkovića, on me je doveo a odgovornost u ovome poslu je velika. Ja sam čovek koji dobro hoće da uzvrati dobrim. Srbija je moja druga kuća, da se ne ponavljam. Znao sam kojim putem. Kad sam video koliko Željko i ljudi oko njega žele da dođem da radimo zajedno, verovao sam da će da bude uspeha. Išli smo korak po korak, od jednog do drugog takmičenja i ovo su moji uspesi karijere. Sa rvačima Bugarske imam sedam svetskih titula, ali za 12 godina.

Šta Vas je u Areni najviše oduševilo?

-Kad se izađe iz tunela i krene ka strunjači, huk sa tribina je bio dodatna energija i za borce i za nas pored njih. Sa tribina je dolazio vetar u leđa. Skandiranje „Srbija, Srbija”, pa imena rvača, bilo je nešto najlepše. U onakvoj atmosferi, kad se ne čuje ni onaj do tebe, teško je izgubiti. Ostavili su srce na strunjači.

Analizirajte naše pobednike?

-Ne mogu to kratko. Evo, Zura se sjajno oseća, njegov motiv od dolaska u Srbiju je na visokom nivou, hoće samo vrh i vuče i druge da rade kao on. Živi i radi za titule. Verovali ili ne, to je motivacija i za nas trenere. On je bio fiks. Mate je borac, disciplinovan. Ne treba ga upozoravati. Kao Zura je primer, napada i nikad ne odustaje. Kad završi karijeru, biće odličan trener, ima osećaj. Ali je perisijski tigar, ima tehniku, snagu, brzinu, talenat, i kad je stekao samopouzdanje, bio je treći u Evropi, sad prvi na svetu. Sebastian je senzacija samo za one koji ga ne poznaju. Kad smo trenirali u Senti, Viktor i Mate su me pitali da li mogu da dovedu jednog druga, rvača na trening. Odobrio sam i posle prvog dana, rekao da dolazi i dalje. Jednom prilikom predsednik skupštine saveza Zoltan Balint pitao me je za Sebastiana. Nasmejao sam se i rekao da je veliki talenat i da Kanjižani mogu u njemu da imaju prvog svetskog prvaka. Osetio sam ga, čudo je od momka i rvača, izuzetan talenat koji sve brzo i lako prihvata. Nisam nigde rekao, kad su ušli u finala, verovao sam da će izginuti da pobede.

Bliži se kraj šampionata...

-Ne znam šta hoćete da me pitate - nasmejao se Dobrev. - Ispraznio sam se od sreće. Kad sam se jutros probudio, ponovo sam se pitao da li je sve ovo istina. Kad smo se fotografisali i kad sam video na njima šampionske pojaseve i zlatne medanje, srce je htelo da iskoči i od sreće, i koliko su oni bili radosni. Pravi momci i šampioni.

Branko Kovačević, Aleksa Ilić, Mario Vuković...mladi napreduju?

-Oni su već nekoliko godina sa seniorima, ima ih još mlađih i šteta je što se Branko povredio. Bio je planiran za kategoriju do 82 kilograma. Otišli su Fris, Davor, Maksa, legende, uz njih su bili i ostali Viktor i Mate, došao je Zura, pristigao Sebastian, došao Ali, i sad ovi što ste pomenuli i nekolicina još mlađih, pristižu. Ima potencijala za budućnost i samo treba raditi, raditi i raditi. Bez marljivog truda, kako su vam rekli šampioni, bez krvi i znoja, niko nije osvojio medalju. Neka vide kako je Sebastian krenuo, a sad je svetski prvak. Rad i strpljenje.

Zvali su vas iz drugih zemalja posle Rija 2016, Pariza 2017...

-Ostao sam veran RSS i predsedniku Željku Trajkoviću i nikad nisam imao nameru da odem. Dogovorili smo saradnju do Igara u Parizu 2024. Šta će biti posle toga, sad je isuviše rano. Moj fokus je na Olimpijskim igrama i takmičenjima koja će se održati do tada.

Kakvi su komentari u rodnoj Bugarskoj?

-Veoma dobri i hvale naše rvanje i uspeh i pitaju se kako može mala zemlja kao što je Srbija da iznedri četiri svetska prvaka za dva dana. Dive se, šta bi drugo - završio je razgovor Stojan Dobrev, prvi trener srpskog trofejnog tima.