Trka sa (ne)vremenom, kiša samo što juče nije pala u Kosiću nadomak Danilovgrada, ubrzala je uređenje dvorišta drevne kuće u Filipovića, istovremeno prolongirala javljanje strelca vodećeg gola u beogradskom revanšu polufinala Kupa kupova 1975. između Crvene zvezde i Ferencvaroša.
- Zoran žuri s košenjem trave, pre pljuska. Ako nije hitno – preljubazno u dahu pita supruga najboljeg golgetera crveno-belih na evrosceni ikad i uglednog stručnjaka, bez kolokvijalne znatiželje o razlogu poziva.
I, nakon dva i po sata, prepoznatljiv glas:
- Obimne radove sam jurio da okončam kako bih uživo gledao utakmicu s Mađarima...
Zadovoljno veli Filipović i predusretljivo započe da oživljava što je živo u njemu već 47 i po godina.
- Tribine su bile prepune, ispostavilo se, s rekordnim brojem gledalaca – 110.000! Keri je dao prvi gol, ja pravovremeno reagovao na centaršut Coleta Jankovića i glavom izjednačio rezultat iz Budimpešte da bi Radović u finišu utakmice skrivio penal za eliminaciju iz takmičenja. Šteta, gledano i s ove vremenske distance, smatram da bismo u finalu s kijevskim Dinamom bolje prošli od Ferencvaroša.
Meč, zanimljivo, počeo je s klupe.
- Odluka je bila racionalna mog prvog trenera u seniorskom fudbalu, Miljenka Mihića. Mišić sam bio povredio, vraćao se u formu i nisam bio kondiciono spreman za celu utakmicu.
Naslednik Miljana Miljanića je već u 37. minutu spoznao da je đavo odneo šalu s Mađarima i junaka ove priče poslao na teren, umesto Zorana - Žote Antonijevića.
- Gol sam postigao, nažalost, nedovoljan za već viđene produžetke.
Koliko dovoljno biće večeras za pobedu nasušnu, uvijeno u rolat kaže:
- Velik znak pitanja je u kom smeru će utakmica. Ferencvaroš je moćna ekipa s kvalitetnim strancima, samopouzdanjem kompresovana zbog maksimalnog učinka u grupi. Nasuprot tome, trener Milojević je bolje upoznao igrače, definisao sliku o njihovim kapacitetima i stekao uvid u taktičke mogućnosti. Što dodatno ohrabruje i uvećava nadanja u povoljan epilog.
Posebno ističe ulogu navijača i bajkovit ambijent na tribinama, ruku na grb, kao u svakoj internacionalnoj utakmici Crvene zvezde.
- Delije su vazda umele da kreiraju izvanrednu atmosferu, biće i večeras herc adut, nadam se, u osvajanju prvih bodova. Otud, nikom nije lako da igra na našem stadionu bez obzira na igračku referencu i klupski rejting.
Podsećanje da potonje njegovoj generaciji nije bilo od pomoći i pored već pomenute rekordne posete, kako bi moglo večeras pred četiri-pet puta manje gledalaca, spremnim je zateklo sagovornika.
- Fenomenalan ambijent biće i večeras, iako stadion neće biti krcat. Naše igrače, kao i uvek, motivisaće do maksimuma. Izazov je velik, ispit važan i dobra prilika da, nakon kraćeg turbulentnog perioda, iskažu individualne i kolektivne kvalitete. I ne manje bitno: sumnje, posle eliminacije iz kvalifikacija za Ligu šampiona od Makabija Haife, otklone sadržajnom igrom i trijumfom nad liderom u grupi.
Poraz od Monaka u prvom kolu na Marakani gleda i s vedrije strane.
- Zvezda je dobro igrala s Francuzima, ispoljila brojne pozitivnosti i kapacitet za pravljenje adekvatnih rezultata na evrosceni.
S izrečenim u vezi, nada se najboljem.
- Peh smo svojevremeno imali u Beogradu s Ferencvarošem, aktuelna generacija dobru priliku da pobedi i rehabilituje moju. Uveren sam da može, bićem i srcem!
Brži i nepredvidivi
Optimizam gradi na vešto selektiranom timu, letos dopunjenom Bukarijem i Mitrovićem.
- Ekipa je ove godine brža, nepredvidivija. Može da napravi višak i proboj iz polukontre, što je nedostajalo prošle sezone. Ivanić i Katai daju veliku sigurnost, Dragutinović zadnjoj liniji... da ne govorim o Borjanu, njegovim čudesnim odbranama koje jačaju samopouzdanje.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
