Iz prve ruke - Mirković: Gordan me podseća na Švabu

Pravi prijatelji su kao detelina sa četiri lista: teško ih je naći i srećni ste ako ih imate.

Gordan Petrić je, shodno irskoj narodnoj poslovici, bogat „kao Krez” – već decenijama je intimus sa Zoranom Mirkovićem.

Stoga, ne čudi što se Partizanovoj „duploj”, istorijskoj pobedi protiv Kelna, s taktičko-psihološkim potpisom šefa struke, najviše obradovao vanvremenski ljubimac Grobara, zauvek im u srcu kao – Bata.

Iako...

Da li ste i vi na spisku prijatelja izgubljene opklade s Petrićem i, zbog crno-belih „četvorki”, u obavezi da ga vodite na ručak?

- Jesam, podgojiće nas, ha, ha... Mada, znam da budem brutalan: više zarađuješ od ovih ručkova nego što imaš platu! – šeretski će rođeni Beograđanin, za reprezentativne karijere - miljenik nacije.

Vi ste, barem, navikli na Gordanove duhovitosti: jeste li ih očekivali i na konferencijama?

- Jesam, to je on, specifičan, takve i komunikacije. Jedan od najboljih ljudi koje sam sreo u životu: iz te dobrote i karaktera sve ovo i proizilazi. Neizmerno voli klub, najomiljenija je ličnost u Humskoj - i trenutno i kad nije bio tu. Oseća Partizan i „živi ga”: kao igrač, funkcioner, sad i trener. Pitajte nekog iz radne zajednice – od kafe kuvarice, do vertikale.

Za samo dva meseca preporodio je posrnuli Parni valjak – protiv bundesligaša dejstvovao je na mlazi pogon?

- Uneo je mir u svlačionicu, na kraju – sve zavisi od toga. Ovo okolo... nije mu saveznik, al' takav je čovek da ni u tome ne traži alibi. Snagom znanja osokolio je grupu i imamo rezultate – lepe. Igra nije baš da diže publiku na noge, međutim, sad su važnije pobede. Da nije bilo pomračenja u Sremskoj Mitrovici – sve idealno.

Protiv Kelna – „Mont Everest”?

- Izopštio sam se iz cele priče, kad je preuzeo Partizan: j...te, šta mi napravi, da se nerviram više nego kad sam sedeo na klupi! Generalno, dve velike pobede – razbiti bundesligaša u sedam dana, bilo koga... kamoli Nemce. Plus: šest bodova može da ti pomogne da prezimiš u Evropi.

Jedan trijumf može da se podvede pod čudo, al' kad su dva, e to je već... znanje?

- Tačno! Igrači, nesporno, imaju kvalitet, međutim, ko je igrao fudbal zna da je najveća umetnost - kontinuitet. Čovek je živ organizam, nije robot, normalno da po zakonu brojeva, velikih i malih, dođe do situacija kad si u krizi. Na žalost, kod prethodnog šefa bila je na početku, Gordan je to prebrodio i niže uspehe.

Ko vas je, naravno – pored Petrića, preksinoć oduševio?

- Svi su „izginuli”! Kamera zumira klupu – rezerve, stručni i medicinski „staf”, takođe, žive za pobedu.

Glavnokomandujući je sjajno „poslagao” igrače, oslobodio ih pritiska i uticao da uživaju u fudbalu?

- Samo da traje što duže! Zamislite kako su se osećali sedam dana posle eliminacije  iz Kupa Srbije od Radničkog? Gola istina: vrlo lako možeš sebi da se us.... u život. Niko od nas u fudbalu nije toliki mazohista da to sebi želi.

Iz prve ruke: kako je Gordan preživeo Sremsku Mitrovicu?

- Ko ga ne poznaje i kad ga vidi misli da je tabla i - ravna linija. Preživljava u sebi – i uspehe i poraze, i te kako. Zna da se raduje i tuguje, naravno.

Vratimo se Kelnu... Je li vas iznenadila Petrićeva odluka da na „Rajn enerdži” stadionu zaigra s dvojicom napadača?

- Nije, sve je bilo logično. Evo zbog čega: Partizan je do te utakmice imao dva boda, ali i bio u zaostatku – „igrala” mu je  pobeda. Drugo, imao je i kažnjenih i povređenih igrača.

Odlično ga poznajete: jeste li, možda, u nekom trenutku primetili nervozu – javnosti stalno deluje - k'o špricer?

- Ne zumira ga kamere sve vreme... Sigurno da ponekad i vešto prikriva emocije...

Kad mu je, u Humskoj, ceo stadion skandirao, išao je ka tunelu s rukama u džepovima – kao svojevremeno Ivica Osim?

- Mene Petrić, s tim stavom i korpulencijom, te načinom vođenja utakmice negde i podseća na Švabu. Sigurno i to vizuelno poređenje – mnogo znači. Osim je bio jedan od najvećih fudbalskih autoriteta na ovim prostorima. Gordan je kao igrač i posle kad smo se opredelili da postanemo treneri dosta radio na sebi – između ostalog, pričao sa Švabom. „Izvrteo” je celu Evropu – susretao se sa Fergusonom, Murinjom, Anćelotijem, Simeoneom... Upijao sve što je dobro i usvajao.

Kad je u Nemačkoj, na lovorikama ali i svežeg sećanja na kup, kazao: „Porodica ne mora da se brine za moj trenerski posao” – mislio je i na vas?

- Šalio se, naravno, mada... Nekad morate da ga pitate šta je stvarno hteo da kaže, ha, ha...

Duha nikad na odmet, znate i sami – srpski fudbal je bara s mnogo krokodila?

- Nije mu lako... Neke stvari u fudbalu se, možda, menjaju, neke – ne. Ima zamki na svakom koraku. Petrić je spreman da ispliva, čim se latio tog posla.

Da li vam, s vremena na vreme, traži savete?

- Neee... Pričamo „ovako”, komentarišemo, ali... Gordan je svoj, čak i tvrdoglav oko nekih stvari. Ima svoju priču, ti možeš da govoriš koliko hoćeš... ne vredi.

U Sinđeliću – vi ste mu bili najbliži saradnik, u Partizanu – on vama. Kad je bio bolji?

- Dobar je... Najbolji!

Gde vidite Partizan na kraju ove sezone?

- Pa... voleo bih da ga vidim da je živ i na nogama. Ne na kolenima, posrnuo, malaričan i anemičan.

Petrića, ako ovako nastavi, bar u Glazgov Rendžersu?

- Gordan ima cilj negde u glavi i to gura. Mislim da mu je to i „target”, možda će posle toga da kaže: porodica ne mora da se brine – s pijetetom, prisutnim od prvog sekunda,  zaključio je Zoran Bata Mirković odu prijatelju.