SEĆANjA - Stojanović: Bari kruna karijere

Stevan Stojanović ili „mali Dika”, kako su ga prozvali navijači Crvene zvezde, postao je jedan od najzapaženijih golmana u istoriji našeg najtrofejnijeg kluba. Kao Zvezdin kapiten, prvi je podigao pehar pobednika Kupa evropskih šampiona u Bariju. Takođe, ostvario je odličnu inostranu karijeru.

Stevan Stojanović blistavom karijerom u dresu Crvene zvezde, a posle Antverpena, Klopenburga i Etnikos Asterasa, dokazao je da fudbala nikada ne može biti previše. Šta je sve njegova čarolija donela narodu govori trenutak odluke istorijske utakmice Zvezde i Olimpika kada je „mali Dika” panterskim skokom ukrotio jedanaesterac najiskusnijeg igrača Francuza, Manueala Amorosa. Sve što se odigralo do kraja te penal serije za istoriju bila je najlepše ispisana stranica i Zvezde i njenog tadašnjeg kapitena.

Stevan Stojanović jedan je od velikana prebogate istorije Crvene zvezde. Rođen je 29. oktobra 1964. u Kosovskoj Mitrovici, ali je, praktično, Zvezdino dete. Dao joj je najlepše godine života, a ona se uselila u njegovu dušu i srce za sva vremena. Prelepih devet sezona vernosti. „Dika” ne krije, za njega je Zvezda priča bez kraja.

- Živeli smo kratko u Trepči, gde je i rudnik. Kada sam imao tri godine prešli smo na Rudnik. Tu sam i počeo svoju karijeru, na školskom terenu Rudnika, a onda trenirao u Mladom Rudaru sa Rudnika, gde sam kao dete sa 13 godina branio za pionirsku selekciju, za omladinski tim i nedeljom bio rezerva za seniorsku ekipu. Kad su omladinci Crvene zvezde bili na pripremama na Rudniku, prvi me zapazio trener Milovan Đorić, ali ja sam tada bio suviše mlad. Verovatno je to on negde evidentirao, jer naredne godine došla je pionirska ekipa Crvene zvezde, koju je vodio Dragoslav Šekularac. Odmah je Šeki pitao da li ovde ima nekakav dečko koji je talentovan, ja se prijavim, odradim sa njima 15 dana priprema. Onda je Šeki dogovorio sa mojim ocem da krenem sa Zvezdom u Beograd. Tako se dogodilo da sam od svoje 14. godine u dragoj Crvenoj zvezdi - kaže Stojanović.

Pokojni Velibor Vasović gurnuo ga je u vatru u 79. večitom derbiju, 12. oktobra 1986. Čuda je činio, odbranio je i jedan od dva penala za Partizan, Zvezda odigrala očajno tu utakmicu, a crno–beli pobedili sa 2:0. Tako je započeo igre u prvom timu, dogurao do kapitena i dao veliki doprinos da Zvezda postane prvak Starog kontinenta.

Večiti derbiji u njegovo vreme bili su nešto drugo – praznik najpopularnijeg sporta, za razliku od onog što danas imamo.

- Kad je počela sezona prvi golman bio je Branko Davidović. Slovio je za jednog od najboljih, ako ne i najbolji u tom trenutku golman u Jugoslaviji. Bio sam mu rezerva. Međutim, nakon meča u Grčkoj protiv Panatinaikosa Vaske nije bio zadovoljan njegovim odbranama i promenio je golmana. U derbiju sam odbranio sam niz velikih udaraca, pa i jedanaesterac Fadilju Vokriju, a Milko Đurovski je penal realizovao. Izgubili smo tu utakmicu na stadionu Partizana, a tvorac velike Zvezde i generalni sekretar Vladimir Cvetković rekao je da smo poraženi, ali da smo dobili velikog golmana. Nije mi bilo svejedno, bio je pun stadion, ali imao sam odgovornost i ozbiljnost, imao sam samopouzdanje i dragocenu sigurnost. Sačuvao sam Zvezdu težeg poraza, ali to je draž derbija. Takve su bile naše utakmice u to vreme.

Legendarni reporter Radio Beograda Marko Marković iz Barija je na svoj način opisao momenat kad je Stojanović odbranio penal iskusnom Manuelu Amorosu. Bio je to je prelomni trenutak finala Kupa evropskih šampiona protiv Olimpika. Zvezda je postala šampion Evrope, a Stevan Stojanović njen junak, zaštitnik, legenda za sva vremena. Ne skriva, naravno, da mu je to najdraži momenat prebogate karijere:

- Za to se živi. Predobri Marko Marković je to opisao sa dve reči: „Bravo Stojanovićuuuu”! Penal koji sam odbranio je šlag na torti, što se vidi i danas, a prošle su skoro 32 godine. Ljudi to pamte i to će uvek da blista u fudbalskoj istoriji.

Osvojio je sa Zvezdom četiri titule, dva puta su crveno-beli dominirali u Kupu, onda su postali prvaci Evrope, sa Antverpenom je „Dika” bio prvak Kupa Belgije i finalista Kupa pobednika kupova. Voli reći da su sve igračke želje ostvarene po pitanju klupskog fudbala.

- Igrati dva evropska finala velika je stvar. Crvena zvezda veliki je klub i ona je na nivou Reala, Milana, Juventusa... I igrali smo svoje utakmice u to vreme protiv velikana. Međutim, otišao sam u kolektiv koji je po snazi u Belgiji bio treći ili četvrti. Doduše, najstariji je klub u Belgiji. Ipak, osvojili smo trofej i izgubili evropsko finale od Parme. Bio je to ogroman uspeh.

Igrao je u najtrofejnijem srpskom i jugoslovenskom klubu i malo pre Mondijala u Italiji sa Zvezdom osvojio duplu krunu. I tada su ga svi, praktično, videli na golu reprezentacije Jugoslavije, ali Ivica Osim je valjda želeo da ispoštuje famozni nacionalni ključ, pa su golmani na SP 1990. bili Tomislav Ivković, Fahrudin Omerović i Dragoje Leković. Branio je za mladu i olimpijsku reprezentaciju. Kako objasniti da jedan od najboljih čuvara mreže u istoriji Crvene zvezde nema nijednu utakmicu u A timu  Jugoslavije.

- Te 1990. godine smo Dražen Ladić i ja proglašeni najboljim golmanima Jugoslavije. U Italiju je pozvan opravdano Tomica Ivković, branio je sve utakmice u kvalifikacijama. Međutim, drugi i treći golman bili su Omerović i Leković, obojicu cenim, ali tada nisu branili u svojim klubovima. Zaista, ne znam šta se tu dešavalo i u tom momentu bilo mi je jako teško što nisam pozvan. Voleo bih da sam bio učesnik Mondijala u Italiji.

Vladimir Jugović, Slobodan Marović, Refik Šabanadžović, Miodrag Belodedić, Ilija Najdoski, Robert Prosinečki, Siniša Mihajlović, Darko Pančev, Dejan Savićević, Dragiša Binić, Milić Jovanović, Duško Radinović, Ivica Momčilović, Rade Tošić, Vlada Stošić, Vladan Lukić i trener Ljupko Petrović. Moćna družina iz Barija, sve fudbalski znalci i sportski ratnici. Zlatni ljudi i sportisti iz najzlatnijeg doba Crvene zevzde.

- Većina tih ljudi živi u inostranstvu. Sa svima njima sam u kontaktu. Kad nam prilike dozvole mi se viđamo. Sa svima njima sam u skoro bratskom odnosu.

Stevanov sin Marko igra fudbal. Mnogi su verovali da će ostvariti lepu karijeru u klubu čiji je kapiten bio njegov otac.

- Nisam „bolestan” roditelj koji od svog deteta očekuje da napravi nešto što je njegov otac ostvario. Marko gradi svoju karijeru i videćemo dokle će dogurati. Prošao je Zvezdinu školu fudbala. Bio je u Bačkoj Palanci, sada je u Inđiji i bore se za povratak u Super ligu. Marko gradi svoj put i verujem da će sve biti kako treba - istakao je Stevan Stojanović, čovek čije ime sa ogromnim poštovanjem izgovara veliki broj ljudi, čak i partizanovaca.

Kroz svoje fudbalsko trajanje „mali Dika” pokazao je i dokazao da je bio Zvezdina dika, koliko zbog penala i leta na udarac Amorosa toliko i brojnih titula, trofeja, nezaboravnih pobeda jedne od najdarovitijih, a sigurno najuspešnije generacije u istoriji Crvene zvezde.