Mondijal 1930: Ambasador garantovao novac

Kako je Jugoslavija otišla u Montevideo detaljnije je objasnio dr Mihailo Andrejević.

U godini svetskog prvenstva legendarni „Andrejka“ bio je sekretar za spoljne poslove FSJ. O odlasku Jugoslavije u Urugvaj pisao je u knjizi „Dugo putovanje kroz fudbal i medicinu“.

„Početkom 1930. godine Žil Rime je uputio JNS-u preko mene svog potpredsednika, inžinjera Fišera, inače predsednika Fudbalskog saveza Mađarske, da bismo razgovarali i dogovorili se o učešću jugoslovenske reprezentacije u takmičenju za prvenstvo sveta… Fišer mi je objasnio da je Rime naišao na teškoće kod mnogih fudbalskih saveza, na primer u Engleskoj, Italiji, Austriji, Nemačkoj . Tada su ovi savezi već imali razvijen profesionalni sistem i nisu želeli da im igrači duže vremena odsustvuju iz klubova i remete održavanje državnih prvenstava. Fišer je po nalogu Rimea izneo u kratkim crtama povoljne uslove za učešće na svetskom prvenstvu što se odnosilo na pokrivanje materijalnih troškova i drugo…

Inžinjeru Fišeru sam rekao da se načelno slažem sa iznetim predlozima i da ću se lično zauzeti za povoljnu odluku našeg Saveza ukoliko se oceni da su uslovi učešća povoljni za nas. Putovali smo potom zajedno u Rim. U vozu nije bilo restorana, pa je moja supruga za ručak iznela pečeno pile, a Fišer i njegov sekretar neke kolače, pa smo se bogato počastili u vozu.

Kasnije sam dobio od doktora Bauera (ambasador Urugvaja u Belgiji) detaljna obaveštenja o svemu, a što je najglavnije dobili smo garancije da će svi predloženi uslovi biti ispunjeni uz garanciju urugvajske države.

U našem Savezu razgovarali smo o svemu ovome i posle duže i svestrane rasprave JNS je odlučio da se prijavi za učešće na svetskom prvenstvu. Poslata je i prijava u FIFA i predsedniku Žilu Rimeu.

Međutim, pri svemu tome naša jedina teškoća sastojala se u tome što mi kao Fudbalski savez nismo bili u stanju da sastavimo najbolji tim. Naime, zbog premeštanja Saveza iz Zagreba u Beograd, nastala je takva animoznost kod zagrebačkih fudbalskih fukncionera da su odbili da nam daju igrače za reprezentaciju.

U tako nastaloj situaciji savezni kapiten Boško Simonović došao je na ideju da sastavi reprezentaciju od igrača iz beogradskih klubova, koji su u ono vreme bili u najboljoj formi i koji su mogli da zamene igrače iz Zagreba i Splita čiji bi igrači inače došli u izbor u državnu reprezentaciju. I jedna i druga povoljna okolnost doprinela je ovakvoj ideji saveznog kapitena. Tada je gostovao u Beogradu prvak Mađarske Ujpešt iz Budimpešte. Ovaj klub bio je jedan od najboljih u srednjoj Evropi i BSK je s njim imao ugovorenu utakmicu.

Utakmica je odigrana 8. juna 1930. i smatra se za ono vreme za jednu od najlepših i najboljih utakmica. BSK je pružio tehnički lepu i doteranu igru i pobedio 5:3. Ova utakmica je odigrana nedelju dana pred polazak reprezentacije u Montevideo. Igrači BSK predviđeni za reprezentaciju su položili veliki i težak ispit, odnosno probu, što je poslužilo saveznom kapitenu Bošku Simonoviću da se opredeli za sastav reprezentacije kako je i nameravao“.