Znamo da svetla rade istom jačinom, ali tvrdimo da svetlost u Pioniru nije uvek ista. Utisak je da se treninzi u Pioniru odvijaju u polumraku, u nekoj vrsti tajnosti, za razliku od utakmica tokom kojih u kultnom košarkaškom domu sve blješti.
Samo strme tribine i prazne plave stolice svedoče o onome šta se sve učilo i ko je sve naučen pod žutim svodovima dvorane koja sada nosi ime jednog od najvećih i najpoznatijih profesora Evrope, Aleksandra Nikolića.
U utorak je tamo čas držao drugi cenjeni predavač, Svetislav Pešić. Među učenicima se našao Danilo Anđušić, momak kojeg više ne možemo da nazivamo momkom. Otac, suprug, čovek koji je igrao i živeo u sedam različitih zemalja, za 12 klubova...
A kada je bio momak, čak i dečak po sadašnjim košarkaškim merilima, taj isti Pionir mu je postao dom. Potpisao je za Partizan i radio u tom polumraku. Sada, 11 godina nakon povratka iz Vršca u rodni Beograd, ne trenira više na istoj obali Save, sada ga uredno čeka parking ispred velelepne Arene.
Veliki potez večitih
Anđušićev Partizan i ljuti protivnik, Crvena zvezda, stavili su selektoru Svetislavu Pešiću na raspolaganje igrače za ovaj prozor iako dan pre igraju kolo Evrolige.
- Za mene je to veliki potez Partizana i Zvezde. Izuzetno važna stvar za našu zemlju. Prepoznato je da je potrebna pomoć reprezentaciji u ovom osetljivom trenutku i sada se samo nadam da ćemo svi mi doprineti da ostvarimo pobede koje su izuzetno važne za nastavak trke – istakao je Danilo.
Supruga se vraća streljaštvu
Povratak porodice Anđušić u Beograd znači i supruzi Ivani, pod prezimenom Maksimović srebrnoj olimpijki u streljaštvu.
- Sada su deca i sa bakama i dedama, dok supruga ima više vremena za svoje poslove, što nije imala u inostranstvu. Čak će da se vrati i streljaštvu – zadovoljan je Danilo.
Ali, oči se brzo prilagode na osvetljenje, nos na miris, a meka šuterska ruka na obruče u dvorani „Aleksandar Nikolić“. Kao reprezentativac Srbije, Anđušić je ponovo tu.
- Željni smo igranja za reprezentaciju, da predstavljamo našu zemlju. Posebno u trenutku kada to nije lako, kada imamo imperativ pobeda u obe utakmice u narednom prozoru. To je samo dodatni motiv za svakoga od nas. Da pokažemo šta možemo pod pritiskom, ostvarimo pobede i približimo se Svetskom prvenstvu – priča nam u tišini dvorane nakon rada Orlova, a tokom pripreme za trening košarkaša Crvene zvezde koji su se spremali da istrče na teren posle Srbije.
Danila Anđušića, 31-godišnjeg šutera, ne može mnogo toga da iznenadi, iako prvi put radi sa Pešićem i upoznaje se sa sistemom.
- Osećaj je sličan kao i u prvim prozorima koje sam igrao, kod Igora Kokoškova. Nije ovo baš zavidna situacija, uvek je novi tim, potrebno je pripremiti se najbolje što je moguće za samo nekoliko dana. Ali, isto tako nije ništa novo. Osim mene, ja sam ovde jedini nov – nasmejao se Anđušić. - Većina zna kako selektor funkcioniše, koji su principi igre. Meni, opet, nije prvi put da se u kratkom periodu adaptiram na nekog trenera, tako i sada neće biti problem. Verujem da možemo da se spremimo dobro, da ćemo usvojiti barem osnovne principe kako želimo da igramo do prve utakmice.
U situaciji u kojoj je Srbija, da praktično mora da dobije sve utakmice do kraja (u zavisnosti od drugih rezultata mogla bi negde i da kiksne a da putuje na Svetsko prvenstvo, ali kome su ti stresovi potrebni!?) vrlo je važno držati glavu iznad vode čak i ako ne krene dobro. Jer, mnogo smo puta videli u poslednje vreme da kada voda ulazi u uši, tada (srpski) timovi gube utakmice koje bi trebalo da dobiju.
- Uvek moraju da se kontrolišu emocije. Neće biti lako, igramo u gostima, u maloj dvorani punoj protivničkih navijača. Na nama je da ostanemo smireni bez obzira kako počne utakmice. Moramo da budemo svesni da borba traje 40 minuta. Da sve vreme verujemo u sistem, jer imamo kvalitet da dobijemo obe utakmice. To je ključ, posebno u prvom meču.
Danilo Anđušić u reprezentaciju ne donosi samo čist šut i iskustvo. Donosi i raspoloženje igrača koji doprinosi dobrim rezultatima svoje ekipe.
- Odlično mi je u Partizanu i Beogradu. Imam ulogu kod trenera Obradovića. ”Legao” mi je njegov sistem. U samom početku sezone je bilo klimavo, ali poslednjih sedmica igramo stvarno na zavidnom nivou. Lepo se osećam i drago mi je što u reprezentaciju dolazim u dobrom raspoloženju. Spreman sam za sve što predstoji – kaže, zaista, vidno zadovoljni Anđušić.
Cela slika ovog trenutka u karijeri igrača koji je bio zlatni kadet i junior, a učestvovao i na Evrobasketu 2013. godine kod Dušana Ivkovića, deluje sjajno.
- Mnogo mi prija što sam se vratio u Beograd. Pre svega zbog porodice i prijatelja. To mi je najviše nedostajalo svih ovih godina. Beograd je moj grad, tu sam rođen i odrastao, ali ljudi su mi falili. Imam svoj mir, krug ljudi sa kojima se viđam. A činjenica da sam se vratio u moj klub, nešto je posebno. Ove godine imamo neverovatnu podršku. Imao je Partizan uvek ljude koji su bili verni navijači, ali ove sezone je na nekom drugom nivou. Sve me to ispunjava, motivacija je ogromna zbog kompletne slike. Lepo je igrati i živeti u svom gradu.
Generalno, gde bi Anđušić - u trenutku dok priča za Žurnal u trening-majici sa grbom Srbije - rangirao ovaj momenat u karijeri?
- Verujem da će biti jedna od najboljih sezona u mom životu, ispunjena uspesima. To je jedino što želim i isključivi razlog zbog kojeg sam se vratio. Sa ovakvim Partizanom kakav je danas, možemo da napravimo velike stvari. Imamo najviše ambicije. Zbog svega onoga sam se i vratio. A sada je tu i reprezentacija. Ona je uvek na prvom mestu. Uvek sam to pričao, čast je i privilegija. Barem za moje generacije je to uvek vrhunac karijere sportiste.
Anđušić zvuči kao mator.
- Kao iskusan, nemojte mator – uz osmeh prepoznaje razliku ovaj momak. Da, momak, ipak mu je tek 31.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
