Avanture Zlatne boginje: Nacisti je tražili, lopov je bacio na ulicama Londona, našao je pas...

Žil Rime, predsednik FIFA, zatražio je od vajara Abela Leflera da napravi trofej koji će odneti na svetsko prvenstvo. Imao je jedan zahtev. Mora biti od zlata.

- Zlato je simbol pobednika - objasnio je jednom Rime.

Ono što je Lafler doneo nije bilo impresivno. Trofej visine 35 santimetara i težak 3,8 kilograma napravio je od pozlaćenog srebra na četvorougaonoj osnovi od poludragog kamena inspirisan skulpture Nike od Samotrake, figure starogrčke boginje pobede izložene u Luvru. Nazvan je Pobeda.

Maštovitiji su mu dodelili nadimak – Zlatna boginja. Uzbudljive avanture počeće u proleće 1930. kad ju je Rime poneo ka Urugvaju. Putovala je u drvenoj kutiji obloženoj platnom odloženoj u koferu sa Rimeovim ličnim stvarima.

Ubrzo je postala Sveti gral fudbala, pa su je Italijani, potonji dvostruki šampioni sveta, čuvali u trezoru banke u Rimu.

Drugi svetski rat doneo je bojazan da bi trofej mogao da postane plen lovaca na relikvije. Otorino Barazi, predsednik FS Italije i potpredsednik FIFA, u tajnosti je ga je izneo iz banke i odneo u stan. Kasnije je pričao da su Musolinijeva policija i nacisti nekoliko puta pretresali stan tražeći trag koji će ih odvesti do trofeja. Nikada nisu pogledali u kartonsku kutiju za cipele odloženu ispod kreveta.

Barazi je trofej čuvao do 25. jula 1946. Predao ga je na Kongresu FIFA u Luksemburgu. FIFA ga je smestila u trezor jedne švajcarske banke.

Posle četiri godine prenet je u Brazil, na četvrti Mondijal. Tamo su ga opet prigrili Urugvajci i čuvali ga do SP 1954. u Švajcarskoj na kome je trijumfovala Zapadna Nemačka. Naredne četiri godine čuvan je u banci u Frankfurtu.

Kad su Nemci trofej odneli na SP 1958. u Švedskoj engleski fotoreporter Džoe Kojl objavio da to nije trofej koji je video u 1954. Uveravao je da je viši i da je osnova drugačija. Sa prijateljem Linčom pokrenuo je  istragu. Utvrdili su da je original nestao 1957. ili 1958, a da su Nemci doneli kopiju.

FIFA je sumnje odbacila objavivši da je tačno da je postolje drugačije, jer je zamenjeno zbog malog oštećenja, ali da izgled nije bitno promenjen.

U nove avanture Nika je krenula 1966. Srećni što će turnir konačno biti održan u „kolevci fudbala“, Englezi su odlučili su da pokažu trofej koji nameravaju da zadrže. Fudbalska asocijacija postavila ga je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu. Predsednik FIFA Stenli Raus, inače Englez, se usprotivio, ali je popustio kad su uvaženi zahtevi da trofej bude osiguran na 30.000 funti i pod 24-časovnim nadzorom.

Uprkos svemu, 20. marta 1966. Boginja je ukradena. Na straži su se smenjivala četvorica policajaca, podeljeni u dva para. Stajali su pored staklene kutije. U jednom trenutku Džordž Frenklin je osetio zov prirode. Napustio je stražarsko mesto da bi otišao do toaleta i pozvao kolegu Frenka Hadsona da popiju kafu. Kad su se vratili kutija je bila prazna.

Policija je pokrenula obimnu istragu, ali pronađena su samo dva svedoka čije su izjave dale različite verzije krađe. Na kraju je policija saopštila da je u potrazi za samo jednim lopovom.

Krizu je u međuvremenu rešavala i FA. Denis Folouz, gen-sek FA, u tajnosti je posetio londonskog zlatara Džordža Birda i zatražio da napravi vernu kopiju trofeja. Za plan je znao još jedino Raus.

Dok je kovan tajni plan, zazvonio je telefon u stanu predsedavajućeg FA Džoa Mirsa. Javio se muškarac i predstavivio kao „Džekson“.

- Dragi Džo, ne sumnjam da imate mnogo briga zbog gubitka trofeja. Za mene je to samo zlato. Daj mi 15.000 funti i trofej će stići taksijem na tvoju adresu. Ako te ne čujem do četvrtka ili najkasnije do petka, pretvoriću ga u zlatni lonac - rekao je ucenjivač.

Mirs je odgovorio da je spreman da posluje i počelo je pripremanje zamke. Dogovoren je sastanak u Beatris parku. Policija je pripremila paket sa samo 500 funti, a ostalo napunila starim novinama.

„Džekson“ je u poslednjem trenutku naslutio šta mu se sprema i dao se u bekstvo, ali je posle kraće potere automobilima uhapšen. Zvao se Edvard Bičli.

Zlatne boginje u Bičlijevom automobilu nije bilo. U policiji se branio da je samo posrednik. Rekao je mu je čovek pod nadimkom „Motka“ dao 500 funti da obavi posao, a kad je shvatio da je u zamci odustao i trofej bacio.

Policiju je uhvatila panika. Bičli i „Motka” više nisu bili važni. Trofej je ležao negde na ulicama Londona, a policija to nije smela da objavi kako ga neko ne bi ponovo ukrao.

Upravo u to vreme, Dejvid Kobert je izašao iz stana i sa psom Piklesom krenuo u šetnju obalom Temze.

- Dok smo šetali iz kola mi je mahnuo komšija. Prišli smo da se pozdravimo. Piklesu je pažnju privukao paket umotan u novine pored prednjeg točka. Podigao sam paket, pocepao novine i ugledao ženu koja iznad glave drži disk na kome je pisalo „Nemačka, Urugvaj, Brazil“. Potrčao sam u kuću i pred ženom srećno vikao „Pronašao sam Svetski kup!” Nije imala pojma o čemu govorim - mnogo puta je ispričao Kobert.

Trofej je uz veliku medijsku pompu i policijsko obezbeđenje vraćen FA. Mirs je preminuo 1. jula 1966. od napada angine izazvane stresom zbog krađe trofeja. Bičli je odslužio dvogodišnju kaznu zatvora zbog pokušaja iznude novca. Preminuo je 1969. dosledan priči da je bio posrednik.

Englezi su na SP 1966. osvojili Zlatnu boginju i odložili je u trezor banke. Na izložbe su uz veliko obezbeđenje slali zlatarevu kopiju i ćutali o tome. 

Tajna o kopiji čuvana je do SP 1970. u Brazilu, kad su Englezi prijavili da imaju dva trofeja. FIFA je tražila da unište kopiju. Nisu poslušali. Zahvalni za pomoć poklonili su je zlataru Birdu.

Brazil je 1970. treći put postao prvak sveta i stekao pravo da Zlatnu boginju zadrži u trajno vlasništvo.

Činilo se da Niki predstoje mirni penzionerski dani. Čak su i Brazilci u to bili toliko uvereni da su je ponosno izložili u prostorijama „kuće fudbala“ i odbijali upozorenja da može da ih zadesi sudbina Engleza.

- Brazilski lopovi toliko vole fudbal da nikada ne bi učinili takvo svetogrđe da ukradu trofej - govorio je Abrijan Tebel, član Brazilske sportske konfederacije.

Zabluda je raspršena 20. decembra 1983. Nika je ukradena.

Policija je osumnjičila Serđa Ajresa. Objavljeno je da je radio kao blagajnik u Atletiko Mineiru, ali je klub to porekao. Istraga je zaključiča da je angažovao bivšeg policajca Franciska Riveru i dekoratera Hozea Vijeru da ukradu trofej. Tokom noći su ušli u prostorije Fudbalske konfederacije kroz sporedan ulaz, onesposobili noćnog čuvara, ukrali Zlatnu boginju i još dva trofeja.

Trag ka lopovima dao je obijač sefova Antonio Seta. Policiji je ispričao da mu je Ajres ponudio učešće u pljački, ali je odbio iz patriotizma. Isprčao je njegov brat umro od srčanog udara izazvanog srećom kad je Brazil osvojio SP 1970.

Ajres, Rivera i Vijera su uhapšeni, a argentinski trgovac zlatom Huan Karlos Ernandez osumnjičen je da je finansirao krađu. Sumnjajući da je pretopio trofej, policija je analizirala tragove zlata nađenih u zlatari. Nisu se podudarali sa materijalom od koga je sačinjen trofej.

Iako trofej nije pronađen, uhapšeni su osuđeni na zatvor. Nisu dugo ostali iza rešetaka. Pobegli su iz zatvora.

Ajres je ubijen 1989. u kafanskoj tuči. Vijera je ponovo uhapšen i pušten iz zatvora 1998. Rivera je oslobođen 1998. Umro je 2003. od srčanog udara.

Ernandez nije robijao. Ubrzo posle krađe kupio je imanje u Riju, ali se nedugo potom preselio u Francusku, gde je uhapšen zbog trgovine drogom. Kad je odslužio kaznu vratio se u Brazil, gde je ouhapšen 1998.opet zbog trgovine drogom. Iz zatvora je pušten 2005.

Seta je poginuo 1985. u saobraćajnoj nesreći na putu za policijsku stanicu da svedoči o jednoj pljački.

Nikada nije dokazano da su osumnjičeni ukrali trofej. Pretpostavka je da pretopljen. Ima razloga za sumnju da je to iastina. Napravljen je od legura, a od izdvojenog zlata bi ostalo malo za dobru zaradu. Više vredi netaknut.

Kako Brazil ne bi ostao bez Zlatne boginje, FIFA je 1984. napravila kopiju od 1,8 kilograma zlata. Smeštena je u trezor Banke Brazila.

Činilo se da je na sigurnom sve dok se 1997. nije pojavila vest da je na aukciju kuće „Sotbi“ stavljen trofej svetskog prvenstva. Početna cena je bila 20.000 funti. Licitacija je zaustavljena na 250.000 funti. FIFA je objavila da je „anonimni kupac“.

- Kupili smo trofej jer smo verovali da je reč o originalu. Ustanovljeno je da je reč o kopiji izrađenoj 1966. - pisalo je u saopštenju FIFA

Zlatar Bird je 30 godina kopiju trofeja čuvao u kući iznad kamina. Lopovi su triput provaljivali u kuću, ali nikada u Boginji nisu videli plen. Preminuo je 1995, a porodica je dve godine kasnije na licitaciju ponudila brojne dragocenosti, među njima i kopiju trofeja.

FIFA je kopiju poverila na čuvanje FA. Izložena je u Muzeju fudbala u Mančesteru.

Repuliku napravljenu 1984. duže od tri decenije čuvala je Banka Brazila, a februara 2016. se preselila u Cirih u Muzej FIFA kad je dopisan poslednji čin priče.

Pripremajući gradnju muzeja, radnici su raščišćavajući podrume zgrade FIFA pronašli staru kutiju i u njoj neobičan predmet. Ugledali su nešto što je ličilo na četvorougaono kameno postolje.

Bio je to deo originalnog trofeja koji su Nemci oštetili posle osvajanja SP 1954. Zamenili su ga novim postoljem, a FIFA poslali oštećeni deo uz dokumentaciju o zameni i - račun.

Poređenje sa kopijom poklonjenoj Brazilu pokazalo je da je trofej zaista viši, kako je pola stoleća ranije Kojl tvrdio.

Pred otvaranje muzeja, FIFA je od Brazila zatražila pokloljenu kopiju. Stavila ga je na originalno postolje i izložila u muzeju u Cirihu.

A gde je Laflerova Zlatna boginja?

Niko ne zna.