Riba smrdi od glave: O uzrocima i posledicama 15. mesta na EP, izboru igračica, strategiji i odgovornosti

Srbija je na Evropskom prvenstvu ostvarila nekoliko rekorda. Neslavnih doduše. Zabeležila je najubediljiviji poraz u istoriji, potom je ostvarila i najgori plasman ikada. Od šesnaest ekipa, izabranice Uroša Bregara su zauzele petnanesto mesto i završile učešće posle prvog kruga.

Ako je nešto gore od rezultata i ima dugotrajnije posledice onda je to igra, kao i selekcija igračica. Teško je naći početak, ali da krenemo od izjava, pre svih, Uroša Bregara, apsolutno najodgovornijeg čoveka za debakl u Celju. Mada iz njegovih odgovora se nije moglo zaključiti da ima dozu krivice.

PUSTE PRIČE

Najavljivao je podmlađivanje od dolaska u državni tim, od imenovanja je govorio o mladim snagama, a mi evo i drugo prvenstvo pod njegovom komandom gledamo iste igračice. I to ne one najbolje, ruku na srce.

Kad je imenovan za selektora dres reprezentacije više nisu obukle Andrea Lekić, Slađana Pop-Lazić, dok su dva susreta kvalifikacija odigrale Dragana Cvijić, Katarina Krpež-Šlezak i Željka Nikolić... To bi bilo u redu da je usledilo najavljeno podmlađivanje. Međutim, na Svetsko prvenstvo u Španiju otputovale su Jelena Lavko, Jovana Stoiljković, Kristina Liščević, Ivana Mitrović, Jovana Risović, Tamara Radojević, Kristina Graoavac i bili smo jedna od najstarijih ekipa, uz izuzetak krila Lovrić, Stamenić i Kocić.

NIGDE PODMLAĐENOG TIMA

Ista priča ponovila se godinu kasnije, pred ovo Evropsko prvenstvo. Bregar je najavio mlad tim, šansu devojkama koje su osvojile bronzanu medalju na Mediteranskim igrama, a onda ponovo kontradiktorni spisak. Bez imalo ustezanja strateg tima je rekao da će u Celje putovati mlad sastav, ali na spisku su se ponovo našle Liščević, Stoiljković, Lavko, Graovac, Petrović, te Radojević, koja nije otputovala. I ponovo je Srbija imala jednu od najstarijih reprezentacija.

Ako se tome doda da je na EP stigla Jovana Bogojević, debitant sa 28 godina, treće krilo, bez šanse da zaigra, onda su zaista najave Bregara pale u vodu. Da stvar bude gora, ova devojke se samo nekoliko dana pred EP popela na Kilimandžaro, na nadmorsku visinu od skoro 6.000 metara!

Rekao je u intervjuu za naš list Bregar da nije imao izbora, da su vakcine krojile spisak i odlučile o putnicama. Takođe je istakao da bi sve bilo drugačije da su recimo Tabak, Radević, Vukajlović, Agbaba, Stošić i Jovović mogle da putuju.

Nismo sigurni, jer bi i tada na spisku bile Lavko, Stoiljković i Liščević, igračice koje imaju 31, 33 i 34 godine! Takođe je potom istakao da je mislio da one odigraju do kvalifikacija za SP... Onda ostaje nejasno šta je tačno zamišljao kad je rekao da će da podmladi tim. Da njih tri preskoče EP, pa dođu za kvalifikacije ili?

LAVKO I STOILjKOVIĆ VAN FORME

Jovana Stoiljković i Jelena Lavko su potvrdile da im je zenit u reprezentaciji odavno prošao, jer njihove partije su ispod svakog nivoa čak i za jedan drugoligaški klub, a ne državni tim. Svaka čast tim devojkama na svemu što su uradile za reprezentaciju i što su se uvek odazivale pozivu u nacionalni tim, ali treba znati i kad je dosta, pa biti i samokritičan.

Žalio se selektor i na povrede, treću dozu vakcina koje pojedine igračice nisu želele da prihvate. Međutim, sad se već zaista postavlja pitanje šta bi bilo i da su došle? Da li bi ponovo sedele na klupi, bez šanse da zaigraju? Jer šta drugo pomisliti ako su na spisku ponovo najstarije devojke.

Već je i mladima preko glave da greju klupu igračicama od kojih su trenutno bolje.

JEDAN SREDNjI BEK

Bregar je tokom prenstva isticao očajan napad, žalio se da ima samo pet bekova, lošu organizaciju, a na prvenstvo je poveo jednog srednjeg beka (?!). I to Kristinu Liščević koja ima 34 godine! Jovana Kovačević je dobijala šansu, dobro krenula, ali je onda Bregar izvlačio iz igre i iz nepoznatog razloga šansu davao Stoiljković, koja je van forme.

Teodora Majkić je ušla sa klupe, postigla pogodak i završila ponovo na hlađenju! Kako? Zašto? Odgovora nema, a selektor se žali na mali broj bekova.

KATASTROFALNA KONDICIJA

Posle Makedonije, reprezentacija smo koja se najsporije vraća u odbranu. Potpuno nespremne igračice, posle desetak minuta ostaju bez daha, traže izmene.

Ako je već RSS našao kondicionog trenera koji bi trebalo da vodi računa o igračicama tokom čitave godine i dok su u klubu, a ne samo pod državnom zastavom, onda se s pravom postavlja pitanje, da li one testirane, po kom programu rade, da li se pridržavaju nekog plana, ako ga ima...

SAMO DVE IGRAČICE U LIGI ŠAMPIONA

Selektor Bregar je istakao da je jedan od glavnih problema i to što samo dve igračice igraju u Ligi šampiona i da je to veliki minus. (Ima ih još, ali očigledno nedovoljno dobre i „mlade” za reprezentaciju).

Sa ovom konstatacijom selektora se moramo složiti, jer zaista ni jedna reprezentativka izuzev Sanje Radosavljević (povređena više od godinu dana) i Jovane Risović (deli minutažu na golu Krima) ne znaju šta je borba u najelitnijem klupskom takmičenju. Kako izgleda igrati svake nedelje utakmice sa najboljim igračicama, klubovima, boriti se sa najvećima, sticati iskustvo – sve je to nepoznanica našim devojkama.

I došli smo do bolne činjenice, ova reprezentacija Srbije nema kvalitet, igračice nisu tog kalibra da zaigraju u nekom vrhunskom klubu i bore se za evropski trofej. Onda bismo možda morali da zastanemo, saberemo se i shvatimo da imamo kvalitet za plasman od 12. do 16. mesta. Ili, očigledno, petnaestog. Da shvatimo da je ovo realna slika našeg ženskog rukometa.

GDE SU KLUBOVI

„Riba smrdi od glave” kaže stara poslovica, pa bi tako trebalo i najveći krivac da bude RS Srbije.

Istina je da su čelnici Saveza obezbedili devojkama najbolje uslove za rad, pripreme, baš sve što je trebalo. Reprezentativne mlađe kategorije su imale veliki broj okupljanja, ali čemu to? Rezultata nema, još bolnije, nema ni mladih igračica u seniorskom timu, da sede na klupi, zaigraju, osete čar prvenstva. Prva postava u Celju imala je prosek 33 godine.

Međutim, kolika je greška što Savez ne ulaže u klubove, što dozvoljava gašenje istih, što ne postoje mlađe kategorije, nema više ni Lige mlađih kategorija u Vojvodini... ARKUS liga broji dvanaest timova, koliko imaju i daleko bolje i rukometno razvijenije zemlje sveta. Klubovi grcaju, nemaju nikakvu pomoć, sve je manje igračica, trenera, nema ulaganja, a poznato je da su klubovi ti koji prave te igračice za reprezentaciju.

Tragično je da Beograd, Prva liga Centar, ima samo četiri kluba u takmičenju! Prvenstvo sa četiri kluba! Gotovo sigurno se ovo nije dogodilo u istoriji našeg rukometa.

Rukometni savez Beograda, kao i Rukometni savez Srbije, bi trebalo da stave prst na čelo i zapitaju se šta to pogrešno rade, zašto im se gase klubovi, zašto devojčice prestaju da igraju rukomet, a ne da se bavi perifernim stvarima.

U doba pandemije ista ova liga je brojala jedanaest klubova! Za samo dve godine broj je pao na četiri! Katastrofa neviđenih razmera, jer onda i ne čudi zašto se poslednjih godina nije pojavio ni jedan talenat, buduća zvezda, vrhunska igračica, lider, devojčica o kojoj će Evropa pričati.

BREGAR BEZ ODGOVORNOSTI

Selektor, Uroš Bregar se dotakao svega – jakih protivnika, loše kondicije, očajne organizacije napada, devojaka koje neće da se vakcinišu, izbora igračice... Jedino što nije pomenuo je sopstvena odgovornost!

Neverovatno, ali za sve vreme koliko je Srbija bila na takmičenju, a i po eliminaciji, Bregar nije ni jednom pomenuo svoju krivicu, taktiku, izbor igračica, slabu zamisao. Svi su bili krivi osim njega.

Doduše, Bregar možda i nema odgovornost, pošto RS Srbije nije postavio pred njega ni jedan jasan i konkretan cilj.