SEDMERAC: Srbiji svi želimo dobro

Piše: Marija Stojanović

Analizu učinka naših reprezentativki na EP objavili smo u subotu, tri dana kasnije stiglo nam je i pismo Milene Delić, predsednice RS Srbije povodom teksta sa kritičkim osvrtom.

U pismu nažalost nema odgovora zašto se neuspeh dogodio, oda o radu Saveza bi trebalo da posluži kao dimna zavesa za loš rezultat. Pokušaj vređanja autora na kraju istog je samo dokaz da su analiza i kritika, iako po mišljenju vodećih ljudi RSS jače od očekivane, bile pogodak.

Neupućeni u rukometna zbivanja iz pisma bi mogli da steknu utisak da pre dolaska sadašnjeg rukovodstva RS Srbije nije postojao, prečesto se u njemu pominje konstatacija „prvi put u istoriji”. I sve bi bilo u redu da pismo sadrži makar određenu dozu samokritike i činjenicu da je ovaj plasman najslabiji u istoriji učešća reprezentacije Srbije na Evropskim prvenstvima.

Sportski žurnal se uvek trudio da objektivno istinito piše, svaki put je pohvalio RS Srbije prema zaslugama, što i predsednica navodi, ali 15. mesto na EP svakako nije za hvalu. Već za analizu i kritiku, na dobrobit svih u rukometu - igračica, trenera, funkcionera i nas novinara koji pišemo o njemu. I zar je toliki problem zatražiti odgovore i ideje kako doći do rešenja da se ovako nešto ne ponovi. Jer, uspeh reprezentacije je cilj svih koji Srbiji želimo dobro.

Nisam imala, niti ikada želela da budem selektor niti nametala svoje stavove u tom pogledu. Selektor bira i rukovodećim ljudima saveza, ali i javnosti, odgovara za svoj izbor. Barem bi tako trebalo da bude. Ima tu još lako proverljivih, prejakih i neutemeljenih tvrdnji, koje više govore o... Počev od ljubimica. Jer, ne možemo da se otmemo utisku da smo upravo zbog nečijih ljubimica završili na 15. mestu.

Da li ste baš sigurni da novinari nisu imali informaciju o tome da Jovana Stoiljković preležala korona virus ili su to prećutali upravo zbog interesa državnog tima. I mira u njemu. Možda je bolje pitanje, da li je bilo mudrije sakriti kao što ste uradili ili da ste saopštili na vreme, pa da javnost ne pita zašto ova vrsna igračica nije bila u mogućnosti da igra na nivou sopstvenih mogućnosti.

Zapitajte se i da li je bilo mudro distancirati reprezentaciju od medija, napraviti atmosferu da su novinari neprijatelji i deliti ih na podobne i nepodobne. Takav manir, složićete se, nema nikakvu logiku, jer jednak pristup javnom dobru, što reprezentacija jeste, moraju da imaju svi mediji.

I oni koji su selektorima i ostalima po volji, ali i oni drugi. A o svemu se uvek može diskutovati, akademski, na nivou kakav naš zlatni sport i zaslužuje. Razgovori, razmena, čak i suprotstavljanje mišljenja uvek su donosili progres, tako bi bilo i u slučaju ženske reprezentacije.

Inače, autor teksta, koji vas je naveo na odgovor, dugo godina je trenirao rukomet, uz to akademski je građanin ove zemlje iako nema trenersku školu. I ima dovoljno znanja i iskustva za dobronamernu kritiku, kakva je ova bila. Vaša pozicija sa sobom nosi prava i odgovornost, po zasluzi pohvalu i pokudu, nemojte u svakome videti neprijatelja. Bili ste velika šampionka tokom karijere i nadasve fer-plej igrač, nema razloga da bude drugačije i sada kad ste na funkciji.

Žurnal je uvek otvoren za Vas, kao i sve druge iz rukometa i svakog sporta. Neka ovaj tekst bude poziv da prvom prilikom, kad vam obaveze dozvole, napravimo intervju, koji bi svima u organizaciji i našem sportu, predstavio ideje, planove i strategiju saveza u budućem periodu.