KORNER: Junak i glavni krivac

Piše: Zlatibor Repić

Kad sam došao na mesto selektora rekao sam da vam neće biti dosadno. Ako dođe vreme da vam bude dosadno onda me smenite. To su reči Dragana Stojkovića iz juna 2021. godine, odnosno provedena tri meseca na klupi Orlova.

I zaista nikome nije dosadno da gleda reprezentaciju Srbije. Sve pršti od šansi, golova, kornera, dugih lopti, proigravanja... Lopte su često u mreži, na žalost u Kataru pet u našoj, samo tri u protivničkoj, na kontu jedan bod. I Piksi nije za smenu, bar ne još.

Nesporno je da je selektor najzaslužniji što je naš državni tim među 32 najbolje ekipe na planeti, što su očekivanja u javnosto postala velika, međutim, glavni je i krivac što su nam šanse za plasman u osminu finala minimalne. Neko će reći realne, treba samo da pobedimo Švajcarsku i da Brazil ne izgubi od Kameruna. Izgleda jednostavno, a nije tako.

Švajcarci su pokazali ozbiljnost, disciplinu, odolevali Brazilcima do finiša, imaju gol-razliku 1:1. Kamerunci su im pravili probleme u prvom poluvremenu, ali su mrežu sačuvali, dok Orlovima to nije uspelo ni na 3:1.

Lepo igra Stojkovićeva Srbija, videlo se to posle 0:1 protiv Kameruna, međutim, na velikom takmičenju je neuspešna. Bar za sada. Sajdžije daleko od toga da ostavljaju lep utisak, ali su odlični takmičari i to mora da nas zabrine.

Da Orlovi ni približno nisu tako disciplinovani pokazao je okršaj sa Lavovima. Samo naivna i loše vođena ekipa može da primi dva gola iz kontranapada, posle dugih lopti iz poslednje linije kad vodi 3:1. I u pravu je Miloš Veljković kad kaže „pa gde je trebalo da stojimo kad su Tadić, Mitrović i Sergej u napadu nego na centru“. Sigurno Veljković nije rekao saigračima da trče u visok presing, a rezultat je 3:1. Ako nije ni Piksi onda dosta igrača radi šta im je volja, što je još gore od selektorove taktike.

Neshvatljivo je da se naš selektor na utakmici protiv Kamerunaca potpuno „izgubio“. Izmene su mu bile loše i u duelu sa Brazilom, ali zašto pre dva dana nisu mogli da uđu Dušan Vlahović, Luka Jović, Nemanja Gudelj ostaće enigma. Ne pije vodu selektorovo objašnjenje da Vlahović nije sto posto spreman, pogotovo što nije ni Mitrović a držao ga je u igri skoro 180 minuta na dva meča. Svaka čast tobdžiji Orlova, da nema njega i Tadića ne bismo ni videli Katar, ali zašto ne bi mogao da bude zamenjen mnogo pre kraja?

Bokovi su bili i ostali problem. Ne može se na ozbiljnom takmičenju igrati sa trojicom u liniji i samo sa krilima na bokovima. Još i to funkcioniše dok je Andrija Živković u igri, a onda biva neobjašnjivo zamenjen. Filip Kostić, poluspreman, na suprotnoj strani mnogo više brine koliko će puta da prođe i centrira, ako može i šutira umesto da uposli bolje postavljene saigrače.

Svakako da ovo nisu trenuci za pesimizam, za iznošenje prljavog veša, jer Orlove treba ohrabriti pred Švajcarsku. Uoči tako važnog meča neophodno je da počev od selektora pa do najmanje bitnog igrača svi vide gde su grešili.

Iako je bio na dva Mondijala kao igrač, na jednom kapiten, na jednom je izabran u idealni tim šampionata, Stojković kao selektor, kao da nije shvatio nivo takmičenja. Samouverene izjave pre i po dolasku u Bahrein i Katar mogli su da zavaraju samo euforične i neupućene. Govoriti da nije bitan Brazil, Nejmar, da Karioke nemaju odbranu, a nisu mu šutnuli na gol ni Srbija ni Švajcarska, mogu jedino samozaljubljenici. 

I koliko će Stojkovićev ili bilo koji tim da pruži ne zavisi samo od spremnosti Aleksandra Mitrovića i Sergeja Milinković-Savića već i koliko će protivnik da mu dozvoli. I ne igraju u odbrani Brazila „gospoda“ kako ih je naš selektor nazvao, pa još imaju sreće što Mitrović nije na sto odsto mogućnosti, već Tijago Silva iz Čelzija, Militao iz Reala, Markinjos iz Pari Sen Žermena, Danilo i Aleks Sandro iz Juventusa.

Imamo i mi igrače Stare dame, ali Vlahovića je Piksi iskoristio samo 24 minuta u prvoj, a Kostića 90 u drugoj utakmici. Zbog povreda ili možda taktike, ako je uopšte Srbija ima. Protiv Kameruna je delovalo da je nemamo, da samo jurišamo pa su tri akcije uspešno završene. Nigde plana, strategije, vizije... I sam Stojković rekao je da ovo nisu kvalifikacije već svetsko prvenstvo. Kako onda ni za vreme njegove igračke karijere na mondijalima (izuzetak je SP u Italiji 1990) nikako da shvatimo gde smo došli i šta treba da uradimo za uspeh.

Možda petak veče sve promeni, živimo za to i osmina finala u ovom trenutku deluje kao podvig.