PODSEĆANjE: Da se ne ponovi loša prošlost

Naša reprezentacija od 2000. godine nije igrala na evropskim prvenstvima. Zvuči čudno, ali uzrok su učešća na svetskim šampionatima.

Za više od dve decenije koliko Srbiju i Crnu Goru, zatim i Srbiju,  nismo gledali na smotru najboljih selekcija Starog kontinenta četiri puta Plavi i Orlovi igrali su na mondijalima.

Kako je uvek izostajao željeni rezultat dolazilo je do lomova i lošeg učinka u kvalifikacijama za drugo veliko takmičenje.

I obrnuto, posle neuspeha u borbama za EURO dobro smo se prestrojavali i obezbeđivali mesto među 32 najbolje ekipe planete.

Nije ipak, uvek bilo tako, dva vezana takmičenja propustili smo od 2002. do 2004, a čak tri od 2012. do 2016.

Sjajna generacija ponikla u školama i klubovima SFRJ, predvođena sadašnjim selektorom Draganom Stojkovićem nije imala sreću da snagu pokaže na kontinentalnim smotrama 1992. i 1996. zbog sankcija SB UN prema SRJ.

Plavi su se plasirali na Mondijal 1998. u Francuskoj, nisu briljirali, ali zahvaljujući individualnom kvalitetu prošli su grupu i onda zastali pred Holandijom u osmini finala (1:2), uz čuvenu prečku Predraga Mijatovića iz jedanaesterca.

Ranija eliminacija od očekivane nije uzdrmala izvanredne pojedince Jugoslavije pa je u narednom ciklusu obezbedila odlazak na kontinentalni šampionat.

Milan Živadinović došao je za selektora umesto Slobodana Santrača, ali nije ostao do kraja, poslednjih pet utakmica na klupi je sedeo Vujadin Boškov, zajedno s njim naši najbolji fudbaleri dva puta su remizirali sa Hrvatskom (0:0, 2:2) i bez baraža izborili mesto među 16 najboljih evropskih selekcija. Ponovo je naš državni tim prošao grupu, doživeo potom blamažu od domaćina Holandije u četvrtfinalu (1:6).

Bilo je to prvo takmičenje posle kojeg je došlo do potresa. Vujadin Boškov bio je već vremešan i logično je da se povukao sa selektorske klupe. Poverenje je ukazano Iliji Petkoviću, ali je on pronašao angažman u Kini posle samo dve utakmice, pa je rešenje pronađeno u Milovanu Đoriću.

Ako se ne računaju privremeni ili v.d. šefovi struke reprezentacije prvi srpski bek se najkraće zadržao. Vodio je tim na samo tri utakmice kvalifikacija za SP 2002.

Jugoslavija je na njegovom debiju remizirala sa Švajcarskom (1:1) u Beogradu, zatim je izgubila dva boda u poslednjem minutu meča sa Slovenijom u Ljubljani (1:1). Kap je prelila čašu protiv Rusije na Marakani (0:1), kad je Đorić pozvao četiri napadača, Mijatović nije hteo da sedi na klupi, Milošević se povredio na zagrevanju, a Kežmana i Drulića je izveo pri vođstvu Zbornaje, obrazloživši potez strahom od katastrofe.

Dejan Savićević, Ivan Ćurković i Vujadin Boškov kao članovi selektorske komisije imali su šansu da obezbede baraž protiv Slovenaca u Humskoj, ali nas je remi (1:1) uskratio učešća na Mondijalu.

Savićević je izabran da vodi tim u borbama za EP 2004. Krenulo mu je dobro, ali prvo remi (2:2), zatim i poraz od Azerbejdžana (1:2) označio je kraj njegove trenerske karijere, a Ilija Petković nije napravio čudo do kraja ciklusa.

Naredno, drugo prestrojavanje bilo je uspešno. Petković je odveo tim na SP 2006. u Nemačkoj. SCG se na Mondijal plasirala ispred Španije, primivši samo jedan gol u celim kvalifikacijama. Planetarni šampionat međutim, nije protekao kako smo se nadali. Porazi od Holandije (0:1), Argentine (0:6) i Obale Slonovače (2:3) vratili su Plave kući, a popularnog Petka naterali da se povuče.

Državna zajednica Srbije i Crne Gore se raspala i pre planetarne smotre. FSS vodio je Zvezdan Terzić i prvi put doveo stranca na klupu reprezentacije. Havijer Klemente nije se dobro snašao, ostao je upamćen po porazu od Kazahstana (1:2), osvojio je treće mesto iza Poljske i Portugalije i premijerno učešće selekcije Srbije u kvalifikacijama završeno je oproštajem od puta u Austriju i Švajcarsku 2008.

Miroslav Đukić je nasledio Baskijca, ali se kratko zadržao. Terzić je napustio Srbiju i podneo ostavku, a njegov naslednik Tomislav Karadžić imao je sukob sa Đukićem i u Partizanu pa ga je uoči početka borbi za SP 2010. zamenio Radomirom Antićem.

Popularni Antara napravio je sjajnu atmosferu među igračima i u javnosti, vratio je kult reprezentacije i Orlovi su izborili mesto među 32 najbolje ekipe sveta.

U Južnoj Africi međutim, opet nismo prošli grupu, koštali su nas porazi od Gane (0:1) i Australije (1:2), tako da nije vredela pobeda nad Nemačkom (1:0).

Antić je imao visok ugovor, što Karadžiću nije odgovaralo, uz to selektor nije zbog kazne sa Mondijala ni mogao da sedi na klupi na tri kvalifikacione utakmice za EP 2012.

Posle dva meča, pobede na Farskim Ostrvima (3:0) i remija sa Slovenijom (1:1), Radomir je smenjen. Vladimir Petrović Pižon imao je šansu da tim odvede u baraž, ali su pod njegovim vođstvom Orlovi poraženi u Mariboru (0:1).

Bio je to još jedan lom od kojeg se nismo oporavili ni u naredna dva ciklusa. Siniša Mihajlović je podmladio državni tim, trebalo mu je godinu dana da sklopi kockice, pa smo propustili SP 2014. u Brazilu.

Dik Advokat loše je startovao u borbi za EP 2016. Čuveni dron, tuča publike i igrača na terenu protiv Albanije oduzeli su nam šansu za završni turnir, jer je Srbiji oduzeto šest bodova. Radovan Ćurčić nije ispunio težak zadatak posle odlaska Holanđanina i počeli smo da se spremamo da odemo na SP 2018.

Promenilo se rukovodstvo FSS, Slaviša Kokeza je doveo Slavoljuba Muslina, a on ispunio cilj – odveo Srbiju na Mondijal u Rusiju. Iskusni stručnjak smenjen je međutim, samo mesec dana posle uspeha. Mladen Krstajić je pobedio Kostariku (1:0) na Mondijalu, a posle poraza od Švajcarske (1:2) i Brazila (0:2) ponovo smo se rano vratili kući.

U prvoj UEFA Ligi nacija Orlovi su obezbedili baraž za EP, bili su neuspešni u kvalifikacijama tokom kojih je Krstajić posle blamaže u Ukrajini (0:5) smenjen. Ljubiša Tumbaković je u polufinalu baraža vodio tim do pobede u Norveškoj (1:2), ali ne i u odlučujem meču sa Škotskom (0:0, penalima 4:5) pa smo se oprostili od još jednog EURO.

Konačno, Dragan Stojković je na superioran način odveo Srbiju na SP u Katar. Samo bod protiv Kameruna (1:1) i porazi od Brazila (0:2) i Švajcarske (2:3) učinili su javnost nezadovoljnom.

Piksi verovatno ostaje selektor, iako tek treba da bude izabrano novo rukovodstvo FSS. Bez obzira na greške sa Mondijala legenda našeg fudbala zaslužila je još jedan mandat.

Nije nam potrebna promena na klupi, pogotovo što na vidiku nema boljeg rešenja, ali stari selektor moraće da smisli novi način odlaska na drugo veliko takmičenje.

Nadamo se prvom kontinentalnom šampionatu u ovom milenijumu – 2024. u Nemačkoj.