Luka Adžić iskreno o odrastanju pod reflektorima, ocu Ivanu, porodičnoj tragediji, Čukaričkom, rastanku sa Zvezdom...

Od rođenja je morao da živi pod svetlima reflektora, da se nosi sa popularnošću oca i još većom slavom dede. Ipak, to ga nije sputalo da živi svoje snove. Uspeo je da izgradi ime i hrabro stane na fudbalsku scenu, prvo u Crvenoj zvezdi, potom u Anderlehtu, Cvoleu, Ankaragučuu, a od leta 2022. u Čukaričkom.

Luka Adžić je na Banovo brdo stigao bez mnogo pompe. Skoro pa inkognito, jer su okolnosti tako nalagale. Ipak, bez sumnje bio je najveće i najatraktivnije pojačanje Čukaričkog minulog leta. Mada, u klubu još uvek čekaju na pravog Adžu, odnosno da se pokaže u najboljem izdanju.

- Nisam mnogo razmišljao kad sam dobio poziv iz Čukaričkog. Znao sam da je stabilan klub, zasluženo godinama na trećoj poziciji u Srbiji. Razmišljao sam da bi trebalo ponovo da igram napadački fudbal i tražio sredinu koja to može da mi omogući. Čukarički je upravo taj klub. Presrećan sam na Banovom brdu. Iako sam imao ponuda iz inostranstva, nisam se dvoumio. Ovo je najbolja opcija za mene – istakao je Luka Adžić, krilni napadač Čukaričkog.

Neki smatraju da ste napravili korak unazad povratkom u srpski fudbal?

- Baš naprotiv. Možda tako nekome izgleda, meni ne. Iako sam mlad, imam dovoljno iskustva, svašta sam prošao kroz karijeru i znam šta je dobro za mene. Nekad u životu moraš da napraviš, kako to drugi kažu, taj korak unazad da bi otišao dva napred. Za mene Čukarički nije korak nazad, to je klub koji se bori za prva tri mesta, izlazak u Evropu. U Holandiji sam igrao za sredinu tabele i opstanak, a ovde je priča drugačija, zato je Čukarički prava opcija.

Da li ste pogrešili što ste mladi otišli iz Srbije?

- Ne. Rano sam ušao u prvi tim Zvezde, imao sam dobru sezonu i poziv velikog kluba, Anderlehta. To se ne odbija. Nisam pogrešio, uprkos tome što se kasnije kockice nisu poklopile, mada sam možda i ja kriv. Bio sam mlad, nedovoljno zreo. S druge strane, bilo je i do faktora sreće. U velikim klubovima ti se jednom ili dva puta otvori mogućnost i ukoliko je ne iskoristiš posle toga je teško.  Pratile su me povrede, porodična tragedija…

Pomenuli ste Crvenu zvezdu, da li postoje šanse da se jednog dana vratite u Ljutice Bogdana?

- Zvezda je moja ljubav, klub za koji navijam od detinjstva. Moja druga kuća, tu sam odrastao, bukvalno sam prošao sve kategorije, igrao u prvom timu. Otišao sam i ...

Bilo je dosta bure oko vašeg odlaska?

- Tačno, malo smo se neslavno rastali. Nije tu bila ni moja krivica. Ipak, ako bi došao taj dan i Zvezda me nekada u budućnosti bude želela, verovatno bih oberučke prihvatio poziv. Sada ne razmišljam o tome. Igrač sam Čukaričkog, fokusiran na sadašnji klub i želim da pružim maksimum ovde. Našli su mi se na Banovom brdu, pružili ogromnu podršku, što izuzetno cenim. Prihvaćen sam fenomenalno, a sve što sam se dogovorio, predsednik Obradović, direktori Matijašević i Grkinić su ispunili.

Otac Ivan je često u loži, da li vas više kritikuje ili hvali?

- Tata mi je najveći kritičar, iako sam svoj čovek i imam porodicu. Nekako i dalje imamo taj odnos otac – sin, kao da sam još mali. Stalno mi ukazuje na greške i zaista skoro nisam čuo od njega neku pohvalu, više me kritikuje. Sa druge strane to mi je i normalno, jer time želi da mi pokaže da moram svakim danom da budem bolji. Obojica mislimo da tek dolazi period gde bi trebalo da pokažem pun potencijal i koliko vredim.

Ko je bolji igrač Ivan ili Luka?

- Još je rano da se poredimo. Ivan je bio kapiten Zvezde, to su neka druga vremena, ali za sada, eto mogu da kažem da je on u prednosti. Mislim, da će se to vremenom promeniti. Bar se nadam.

Kako se nosite sa tim što ste sin popularnog oca i još popularnijeg dede?

- To breme nosim od rođenja, ne samo na fudbalskom terenu. S jedne strane to je olakšavajuća okolnost, a opet je i teško. Morao sam da naučim da se borim sa tim. Od malena osećam taj pritisak. Shvatio sam da moram više da se trudim, da budem bolji, da bi me ljudi cenili i prihvatili kao Luku Adžića, a ne kao Ivanovog sina, ili kao Šabanovog unuka. Trudim se da gradim svoje ime. Mislim da uspevam u tome. Naravno, zadovoljstvo mi je što sam imao takvog dedu. Ponosan sam i na oca, bio je vrhunski fudbaler, kasnije i sportski direktor u Zvezdi.

Ko je imao jači uticaj na vašu karijeru?

- Otac generalno. Deda je tu bio kao podrška i navijač. Tata je, ipak bio fudbaler i figura u koju sam se više ugledao. Bio mi je uzor i gledao sam da… Ne kažem da ga kopiram. Upijam njegove savete i gledam da ga učinim zadovoljnim, srećnim. Porodica veruje u mene, oni su mi vetar u leđa, kao i moja žena. Ipak, za karijeru otac je ključan.

Da li je nekada bilo dileme mikrofon ili fudbal?

- Nikada. Fudbal je uvek bio jedina opcija.

Znate da pevate?

- Ne, ne, ne znam da pevam.

Mladi ste se ostvarili u ulozi roditelja?

- Dete me je promenilo. Ranije sam brinuo samo o sebi. Kad dođe dete to je druga dimenzija. Totalno. Sve drugo ostane po strani, dete je najbitnije. Mlad sam postao roditelj, ali sam srećan jer imam zlatno dete. Nadam se da će uskoro biti moja podrška na stadionu.

Kako provodite slobodno vreme?

- Volim da gledam fudbal, sport generalno, filmove, serije, da provodim vreme sa prijateljima, porodicom.

Omiljeni film?

- Kum. Od domaćih Tesna koža.

Kojeg sportistu  biste voleli da upoznate?

- Novaka Đokovića.

Koji inostrani klub najviše volite?

- Real. Od malena volim Madriđane. Ko dođe do tog nivoa da igra tamo, mislim da je to krune karijere.

Mogli ste od Luke Jovića da uzmete dres?

- Znamo se Luka i ja dobro, bili smo zajedno u reprezentaciji, Zvezdi. Drago mi je što je uspeo, igrao u Realu. Nije lako doći do tog kluba.

Koju utakmicu biste izbrisali iz karijere?

- Prijateljsku sa Koprom. Doživeo sam tešku povredu prednjih ukrštenih ligamenata sa 17 godina. Ta utakmica mi je ostavila veliku traumu.

Koja vam je ostala u lepom sećanju?

- U Zvezdi sam postigao do sada jedini het-trik protiv Dinama iz Vranja. Možda bih tu izdvojio zbog statistike. Imam čak i loptu sa te utakmice.

Najveća predrasuda o vama?

- Ljudi generalno imaju predrasudu o meni, pre svega jer potičem iz poznate porodice. Misle da zbog toga imam privilegije. Na terenu se trudim da pokažem da vredim i da nemam protekcije. Mnogi bi odustali da su na mom mestu, zbog tog pritiska. Zacrtao sam odavno sebi cilj, moram da pokažem da vredim. Znam, moje vreme tek dolazi.

Novogodišnja želja?

- Samo zdravlje, sve drugo je prolazno i rešivo. Što se tiče Čukaričkog, što manje povrede, više pobeda, drugo ili treće mesto u prvenstvu i osvajanje Kupa Srbije – uz osmeh je zaključio Adžić.