EKSKLUZIVNO: Jedini Srbin u NHL karavanu govorio za Sportski žurnal - „Luč” nastavlja teror

Kanada, zemlja daleka. Tamo gde leta brzo umiru, a zime su paklene, dugovečne. Toliko oštre i nemilosrdne da se i nebo ponekad zamrzne. A kad je leda toliko u izobilju nije nikakvo čudo što klinci već za prvi rođendan žele samo jedan poklon – klizaljke.

Zbog toga u Zemlji javorovog lišća hokej nije samo najomiljeniji sport, već i pitanje nacionalnog ponosa. Svake godine u ledene dvorane sliva se prava armija budućih hokejaša. Ipak, retko se dešava da procveta neki izuzetan cvet na ledu. Iz te armije oklopnika samo oni najbolji uspevaju da budu izabrani na NHL draftu i tako obuku dres neke od ekipa najbolje planetarne lige. Snovi su se tada samo donekle ostvarili jer sledi nova, najjača žudnja –osvajanje titule, odnosno podizanje velikog pehara Lorda Stenlija, ulaznice za hokejaški raj. Tamo gde odlaze samo malobrojni, najbolji.

Milan Lučić je uspeo da postane besmrtan. Zajedno sa saigračima Boston Bruinsa izborio je mesto na NHL tronu osvojivši krunu u velikom finalu sa Vankuver Kanuksima.

Milan Lučić...  Ima poneki oklopnik naše gore list koji je igrao ili igra u NHL-u, ali je on jedini Srbin u elitnom hokejaškom društvu. Rođen je u Vankuveru, osvojio zlatnu medalju na svetskom prvenstvu sa drugarima iz reprezentacije Kanade, ali... Milan ima i srpski pasoš, tako da je NAŠ i na papiru, ne samo po duši...

U rodnom Vankuveru, kao i svi klinci, zavoleo je hokej. Istina, nije to bila u tom trenutku njegova jedina ljubav.

- Otac mi je bio fudbalski golman u sarajevskom Željezničaru pa smo moj stariji brat Jovan i ja oduvek voleli sport. Tako sam se bavio, da tako kažem spotovima u kojima ima mnogo fizičkih kontakata. Uz hokej sam trenirao boks i ragbi. Jednostavno sam rođen sa takvim predispozicijama i sa tim borbenim žarom – objašnjava Lučić.

Hokej je sport u kome je igra telom ne samo dozvoljena nego i neophodna. Milan je poziciji levog krila i njegov osnovni zadatak je da asistira saigračima ili da cepa mreže. Međutim, ono zgog čega ga obožavaju svi navijači je činjenica da je u beskompromisan, da ne dozvoljava da mu neko otme pak. Ukoliko je potrebno uleće svom žestinom u duele. Kad zatreba i te kako ume da zamahne pesnicama. Da podsetimo, pesničenje na ledu se kažnjava, ali su ti obračuni žestokih momaka sastavni deo ovog sporta. Milan nikad nije ustuknuo i zato je zadobio poštovanje.

Njegovi najbliži iz milošte ga zovu Mićo, ali je na ledu poznat po nadimku Luč. I svih ovih godina, draftovan je 2006, sa tribina, bilo gde da igra, odjekuje:

- Go Luch, go Luch…

I kad je gubio duele, što se retko događalo, uvek je ostajao na nogama. Ipak, led i te kako zna da postane „živi pesak”. Ko je oklopnik protiv koga ste u NHL karijeri, koja traje već 16 godina, bio vaš najteži protivnik?

- Kad ste ovoliko dugo na ledu pred vama je gomila zastrašujućih hokejaša i teško je odabrati onog najžešćeg. Ipak, kad razmislim, nema nikakve sumnje da je to Rus Jevgenij Malkin. On je čudovište! Poseduje toliko snagu i tehniku da je jednostavno nadmoćan. Ukoliko je potrebno, onako kao od šale, može sam samcat da odluči ishod utakmice.

Hokej se igra „pet na pet” ali na onom kvadratnom metru u kome se nalazi pak. Brzina, tehnika, inteligencija u sekundi... Ko je najbolji oklopnik sa kojim ste tokom prebogate karijere podelili to parče leda?

- Bez ikakve sumnje siguran da je to sadašnji kapiten Edmontona Konor Mekdejvid. Ubedljivo najbolji. Igrali smo tri sezone zajedno i tvrdim da je on, u ovom trenutku, najbolji hokejaš na planeti. Kad igra na vrhunskom nivou protivnici su jednostavno nemoćni, niko ne može da ga zaustavi – objašnjava Lučić.

Na draftu te daleke, ali ne i zaboravljane 2006. Boston vas je izabrao kao 50. pika. Od tada led se nebrojeno puta topio, ostala je gomila sećanja, ipak koji su trenuci koje nikad nećete zaboraviti?

- Kad odete prvi put na ledeni trening za vas postoji samo jedan san, samo jedna želja - osvajanje Stenli kupa. Imao sam sreće da ostvarim taj san. Sa Bruinsima sam se popeo na sam vrh ledenog brega i to je svakako moj najsrećniji dan na klizaljkama. Najbolji osećaj na svetu. Toliko maštaš o tom trenutku i kad se on dogodi, nebo se otvori. U finalu smo igrali sa Vankuverom svih sedam utakmica. I zamislite, podigao sam pehar baš u mom rodnom gradu. To je zaista bila moja najveća sportska radost.

Za nezaborav  su još i ...

- Naravno, moja prva utakmica u NHL šampionatu. Baš kao i kad sam odigrao jubilarni 1.000 meč u karavanu. To je, valjda najveći dokaz da ste imali uspešnu karijeru...

Toliko ste godina na ledu, da li pomišljate i na zasluženu penziju?

- Nameravam da igram još nekoliko sezona. Nisam za staro gvožđe, telo me sluša jer se trudim da ga savršeno održavam kako bih mogao da igram na najvišem nivou. Tako, ne znam... Videćemo, ali za sada ne razmišljam o penziji.

Kad dođe dan za rastanak, da li će te okrenuti leđa hokeju ili ostati na ledu u nekoj drugoj funkciji?

- Kad završim karijeru planiram da ostanem u hokeju na bilo koji drugi način!

Kad niste na ledu...

- Volim da putujem i da provedem što više vremena sa porodicom. Kad ste profesionalac familija trpi zbog silnih obaveza. Volim i da igram golf kao i druge sportove koji su prava relaksacija.

Lučić je poznat i po tome što često upisuje takozvani hokejaški het-trik, odnosno na utakmici postigne pogodak, namesti saigraču šansu iz koje je nemoguće a ne pocepati mrežu i naravno zaradi isključenje.

Milan ne namerava da okači klizaljke o klin. Na oduševljenje ljubitelja ovog moćnog sporta to samo znači jedno:

Čuvajte se, nastavlja se Lučov ledeni teror!