Dirljiva ispovest Dejana Stankovića

Trener Sampdorije Dejan Stanković u intervjuu za italijanski „DAZN” najveći akcenat stavio je na Sinišu Mihajlovića koji je nedavno preminuo u 53. godini izgubivši bitku sa leukemijom.

- Uvek sam razgovarao sa Sinišom, o svemu. On je bio moja polazna tačka, moja referentna tačka, neko ko bi mi govorio: „Idi polako, sve će biti dobro”. Samo to. Tek posle razgovora sa njim donosio sam odluke, ali pored toga što je davao savete, „vukao te je za uši” kada stvari nisu išle kako treba. Kao pravi brat, ne samo kao neko ko ti govori kada stvari idu dobro, već te izgrdi kad pogrešiš! Njegova smrt ostavila me je bez reči i nanela mi neizmernu bol, kao Arijani, deci, njegovom bratu i majci... Svako veče molim se Bogu da im da snage da nastave dalje. Sve to čuvam u sebi i ponosan sam što sam bio deo njegovog života. Ponosan sam što je uvek znao šta sam mislio i koliko sam ga poštovao i voleo.

O tome šta ga prvo podseti na Mihu, kaže:

- Recimo rečenica: „Nikad ne smete da se kajete zbog onoga što ste uradili, samo zbog onoga što niste uradili”! To je Sinišina krilatica koju možete koristiti u bilo kom kontekstu, i u životu i u fudbalu – priča Stanković.

Osvrnuo se i na tešku situaciju u klubu.

- Za početak, navijačima Sampdorije kao trener dugujem prvi gol ekipe i prvu pobedu na Marasiju… Što se tiče opstanka radimo na pronalaženju rešenja. Neću da kukam već ću ponosno pokušati da odbranim našu tvrđavu i da pobedim na narednom meču ovde. Pre ili kasnije doći će prvi gol i prva pobeda na ovom stadionu – veli Dejan.

Stanković je poznat po tome što pored terena ne krije emocije.

- Spadam u 10 odsto onih trenera koji ulaze u posao sa strašću, željom i adrenalinom. Možda će se to s godinama smanjiti, kad dodam još iskustva, ali zasad je ovako. I u Crvenoj zvezdi bio sam vezan za igrače. Bili su mi kao mlađa braća. Svaku utakmicu sam bolno preživljavao i govorio sebi: „Nadam se da se sledeći put neću ovako vezati za igrače”, ali ponovo sam pao na to, ponovo sam ponovio isto! Zaljubljen sam u ovaj tim Sampdorije, u ljude koji rade u klubu i koji su mi prirasli za srce za ova četiri meseca – iskren je Deki.

Potom se vraća na prethodnu priču:

- Da se ne lažemo, ovo nije srećna situacija, prilično je loša, zbog toga igrače poštujem još više. Oni u svakom meču daju sve od sebe. Neki čak idu i preko svojih limita. To je sve što tražim od njih: poniznost, hrabrost da svaki meč završe podignutih glava! U Srbiji kažu - postoje oni koji se predaju kada je teško i oni koji urade nešto kad je teško. Ja sam u drugoj grupi. Uvek govorim istinu i direktan sam. Ono što sam imao da kažem rekao sam svojim nadređenima i to ostaje među nama. Posle toga izlazim na teren da radim. Umesto da kukam, tražim rešenje. Radim naporno da bismo svi zajedno bili srećni. Zajedno slavilo, patimo i pišemo nove stranice. Ne želim da jednog dana žalim što nisam dao sve od sebe.

Imao je i od koga da uči. Recimo, Žozea Murinja iz dana u Interu:

- Kod njega sam uvek davao 20 ili 30 odsto više. Kako? Ne znam. Umeo je da mi pritisne pravo dugme i da izvuče iz mene nešto što nisam bio svestan da imam. Promenio sam se kao čovek kod njega – nastavlja Dejan.

I za kraj, uporedio je doskorašnju i sadašnju karijeru:

- Trenerski posao je veoma bitan, ali na terenu ne zavisi sve od tebe. Možeš da pripremiš meč kako hoćeš, ali dogodi se neki detalj u trećem minutu i sve pada u vodu… Moraš da imaš spreman odgovor na svako pitanje igrača. Ili se makar pretvarati da ga imaš. U fudbalu jedan i jedan nisu uvek dva, možeš da odigraš vrhunski utakmicu i da je izgubiš! Najbolja stvar je kad dobro pripremiš utakmicu, kad se sve poklopi na terenu, odigraš dobro i pobediš. To je najveća satisfakcija, jer je učestvovalo 30-40 ljudi – zaključuje Stanković.