Rođene su u Londonu, i to na dan žena, 8. marta, a ceo život ih vezuje za Obrenovac u kome i danas žive. Na prvi pogled dok ne stanu jedna pored druge, Nađa i Nataša Čikuc, igračice TENT-a, narodski rečeno su „kao jaje jajetu“. Da, dobro čitate, bliznakinje koje dok se ne okrenu i ne vidite broj na dresu (ali i boju) teško da iz prve možete da pogodite.
Nataša nosi broj 14 i igra na poziciji srednjeg blokera, Nađa je libero i „zadužila je 16“. Osim u dvorani, ove dame možete da vidite i na pesku, a u izboru Odbojkaškog saveza Srbije upravo je na adresu porodice Čikuc stiglo priznanje za najbolji ženski par za 2022. godinu u ovoj kategoriji.
Izabrale su odbojku, ili je ona odabrala njih. Ali da im je bila suđena, jeste. Mama Ivana je „najveći krivac“ – odbojkaški trener. Tata koji živi u Londonu takođe.
Ali, krenimo redom, od prve stanice i Londona, pardon Obrenovca:
- Nađa i ja smo iz Londona, tamo smo rođene, ali ceo život smo u Obrenovcu. Mama Ivana je iz Sremske Mitrovice ali i ona je sve vreme u ovom gradu. Otac nam je iz Londona i živi tamo – otresito će mlađa od sestara Nataša, koja iako je bolesna i pod temperaturom, rado je podelila stvari sportske, životne u razgovoru za Sportski žurnal. Kao pravi „mali“ profesionalac i bez zadrške. Nađa je bila opravdano odsutna, na treningu.
Neće se ljutiti sestra?
- Neće, neće, ne brinite – pozdravili smo ovim putem i stariju sestru Nađu.
Kao male, Nađa i Nataša znale su da nose flajere sa raznih sportskih sekcija, baleta, o kome mašta svaka devojčica, karatea, plivanja... Mama je samo simpatično odmahivala rukom.
- Nismo uspele da je ubedimo. Tek kada smo donele odbojkaški, dobile smo „zeleno svetlo“.
BUDUĆI FIZIOTERAPEUTI
Završile su srednju školu, sada sestre uveliko razmišljaju šta dalje.
- Iskreno, još ne znamo šta i kako dalje, na koju stranu. Najbliže smo da se opredelimo da budemo fizioterapeuti, to nas dosta privlači. Ali o tom potom.
POSEBNA KONEKCIJA
Za blizance je naučno dokazano da postoji posebna veza, razumevanje, da se prosto „osete“. Isti je slučaj i kod tandema N&N Čikuc.
- Mnogo mi znači što igram sa sestrom, pogotovu ako govorim kao par u odbojci na pesku. Previše smo bliske, i kada je teško, da li Nađi ili meni, uvek i ona druga oseti. Ali zato se i trudimo da svaku bol, ali i sreću prođemo zajedno.
Koja je starija i kako vas razlikuju kada se pojavite?
- Ima nekih sitnica, ali ne primete se „na prvu“. Imamo drugačiju boju kose, viša sam nekoliko centimetara i imam dublji glas. Ali kada nas ljudi upoznaju, shvate zapravo da smo totalno različite. I da, Nađa je starija minut.
Dakle, ko tu koga skuša?
- (smeh). Ja Nađu, moram da je slušam – priznala je Nataša.
Izbor je „pao“ na TENT, ali u igri su bila još dva kluba?
- Počele smo u Obrenovcu, ali želele smo da odemo korak dalje. Razmišljale smo da li Vizura, gde smo išle na treninge u jednom periodu ili TENT. I naravno, mama kao glas razuma i njen savet da je ipak bolje da zbog škole ostanemo u Obrenovcu. I tako je naša priča počela.
TEŠKO JE „SPOJITI“ PESAK I DVORANU
Sestre Čikuc čim se završi sezona u dvorani, one su već na pesku, ali ne rekreativno. Naprotiv, obe učestvuju na zvaničnim turnirima u „bič voleju“ koja počinju već sa prvim danima leta. Sad, da li i kako preseći.
- Drži nas i dalje da igramo bič volej, ali to su totalno dva različita sporta. Ne možemo oba to je sigurno. Više nas vuče dvorana, ipak smo tu od malih nogu. A i razgovarali smo sa parovima koji se takmiče i koliko oni dugo treniraju, maltene cele godine. A mi, počnemo u maju, a juna već počinju turniru. Videćemo šta će biti ovog leta. Ako nas pozovu, naravno da ćemo pristati da odigramo i na pesku
MAŠTAMO O FRANCUSKOJ
Nataša je nastavila u istom vedrom tonu, ali sa jasnim ciljevima upitana i o nastavku karijere, koja joj je odbojkaška želja a nije je još ostvarila:
- Želja mi ej da odem u inostranstvo. Sestra i ja maštamo o Francuskoj!
A Italija, Turska, obično je to prva asocijacija devojaka vaših godina?
- Mnogo volim Francusku kao državu i kada biram, biram i grad koji mi se dopada za život a ne samo klub – nema dilemu Nataša.
Priča koja i dalje traje u dresu popularnih Energetičarki, od pionirskog tima, do A selekcije?
- Mislim da smo skoro jedine u TENT-u koje nisu preskočile nijednu selekciju. Logičan sled, na red je došao prvi tim. Poziv smo zvanično dobile prošle sezone, jedna sms poruka koja je promenila sve. Mada, i ranije sam kada trebalo da „uskočim“ umesto neke igračice, odlazila na treninge prvog tima – kaže Nataša.
TENT je trenutno na petom mestu, da li je to realna slika ove sezone, ili?
- Iskreno, kao mlada ekipa smatram da jeste realno to peto mesto na kome smo u ovom trenutku. Sigurno da možemo više ali i to treba da se zasluži, igrom da pokažemo. Činjenica je da su iskusnije ekipe ispred nas, mada i njima možemo da pariramo. Ali kažem, teren je glavni pokazatelj.
I Nađa i Nataša su poznate kao vrlo trezvene devojke, takve su i očekivanjima, planovima. Razmišljaju dan po dan, u poglavlju koje se vezuje za TENT:
- Uvek može neko da iznenadi, možemo i mi čega ćemo se držati. Po svemu sudeći, nama će u plej-ofu verovatno da zapadne Ub. Ali ponavljam, dešavala su se iznenađenja tokom prethodnih sezona, da slabija izbaci jaču ekipu. Ništa nije nemoguće. Samo da verujemo da možemo da stignemo daleko – jasna je poruka Nataše Čikuc, koja je zajedno sa sestrom u dresu kluba iz Obrenovca, nekadašnjeg prvaka države, doživela premijeru u Evropi.
Sestre imaju velike snove. Odbojkaške. I grabe da ih ostvare. Obe veruju, a Nataša je podelila i koja joj je životna filosofija, prosta ali jaka:
- Nikada ne odustajem i znam da se sav trud isplati, time se vodim!
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
