Рођене су у Лондону, и то на дан жена, 8. марта, а цео живот их везује за Обреновац у коме и данас живе. На први поглед док не стану једна поред друге, Нађа и Наташа Чикуц, играчице ТЕНТ-а, народски речено су „као јаје јајету“. Да, добро читате, близнакиње које док се не окрену и не видите број на дресу (али и боју) тешко да из прве можете да погодите.
Наташа носи број 14 и игра на позицији средњег блокера, Нађа је либеро и „задужила је 16“. Осим у дворани, ове даме можете да видите и на песку, а у избору Одбојкашког савеза Србије управо је на адресу породице Чикуц стигло признање за најбољи женски пар за 2022. годину у овој категорији.
Изабрале су одбојку, или је она одабрала њих. Али да им је била суђена, јесте. Мама Ивана је „највећи кривац“ – одбојкашки тренер. Тата који живи у Лондону такође.
Али, кренимо редом, од прве станице и Лондона, пардон Обреновца:
- Нађа и ја смо из Лондона, тамо смо рођене, али цео живот смо у Обреновцу. Мама Ивана је из Сремске Митровице али и она је све време у овом граду. Отац нам је из Лондона и живи тамо – отресито ће млађа од сестара Наташа, која иако је болесна и под температуром, радо је поделила ствари спортске, животне у разговору за Спортски журнал. Као прави „мали“ професионалац и без задршке. Нађа је била оправдано одсутна, на тренингу.
Неће се љутити сестра?
- Неће, неће, не брините – поздравили смо овим путем и старију сестру Нађу.
Као мале, Нађа и Наташа знале су да носе флајере са разних спортских секција, балета, о коме машта свака девојчица, каратеа, пливања... Мама је само симпатично одмахивала руком.
- Нисмо успеле да је убедимо. Тек када смо донеле одбојкашки, добиле смо „зелено светло“.
БУДУЋИ ФИЗИОТЕРАПЕУТИ
Завршиле су средњу школу, сада сестре увелико размишљају шта даље.
- Искрено, још не знамо шта и како даље, на коју страну. Најближе смо да се определимо да будемо физиотерапеути, то нас доста привлачи. Али о том потом.
ПОСЕБНА КОНЕКЦИЈА
За близанце је научно доказано да постоји посебна веза, разумевање, да се просто „осете“. Исти је случај и код тандема Н&Н Чикуц.
- Много ми значи што играм са сестром, поготову ако говорим као пар у одбојци на песку. Превише смо блиске, и када је тешко, да ли Нађи или мени, увек и она друга осети. Али зато се и трудимо да сваку бол, али и срећу прођемо заједно.
Која је старија и како вас разликују када се појавите?
- Има неких ситница, али не примете се „на прву“. Имамо другачију боју косе, виша сам неколико центиметара и имам дубљи глас. Али када нас људи упознају, схвате заправо да смо тотално различите. И да, Нађа је старија минут.
Дакле, ко ту кога скуша?
- (смех). Ја Нађу, морам да је слушам – признала је Наташа.
Избор је „пао“ на ТЕНТ, али у игри су била још два клуба?
- Почеле смо у Обреновцу, али желеле смо да одемо корак даље. Размишљале смо да ли Визура, где смо ишле на тренинге у једном периоду или ТЕНТ. И наравно, мама као глас разума и њен савет да је ипак боље да због школе останемо у Обреновцу. И тако је наша прича почела.
ТЕШКО ЈЕ „СПОЈИТИ“ ПЕСАК И ДВОРАНУ
Сестре Чикуц чим се заврши сезона у дворани, оне су већ на песку, али не рекреативно. Напротив, обе учествују на званичним турнирима у „бич волеју“ која почињу већ са првим данима лета. Сад, да ли и како пресећи.
- Држи нас и даље да играмо бич волеј, али то су тотално два различита спорта. Не можемо оба то је сигурно. Више нас вуче дворана, ипак смо ту од малих ногу. А и разговарали смо са паровима који се такмиче и колико они дуго тренирају, малтене целе године. А ми, почнемо у мају, а јуна већ почињу турниру. Видећемо шта ће бити овог лета. Ако нас позову, наравно да ћемо пристати да одиграмо и на песку
МАШТАМО О ФРАНЦУСКОЈ
Наташа је наставила у истом ведром тону, али са јасним циљевима упитана и о наставку каријере, која јој је одбојкашка жеља а није је још остварила:
- Жеља ми еј да одем у иностранство. Сестра и ја маштамо о Француској!
А Италија, Турска, обично је то прва асоцијација девојака ваших година?
- Много волим Француску као државу и када бирам, бирам и град који ми се допада за живот а не само клуб – нема дилему Наташа.
Прича која и даље траје у дресу популарних Енергетичарки, од пионирског тима, до А селекције?
- Мислим да смо скоро једине у ТЕНТ-у које нису прескочиле ниједну селекцију. Логичан след, на ред је дошао први тим. Позив смо званично добиле прошле сезоне, једна смс порука која је променила све. Мада, и раније сам када требало да „ускочим“ уместо неке играчице, одлазила на тренинге првог тима – каже Наташа.
ТЕНТ је тренутно на петом месту, да ли је то реална слика ове сезоне, или?
- Искрено, као млада екипа сматрам да јесте реално то пето место на коме смо у овом тренутку. Сигурно да можемо више али и то треба да се заслужи, игром да покажемо. Чињеница је да су искусније екипе испред нас, мада и њима можемо да парирамо. Али кажем, терен је главни показатељ.
И Нађа и Наташа су познате као врло трезвене девојке, такве су и очекивањима, плановима. Размишљају дан по дан, у поглављу које се везује за ТЕНТ:
- Увек може неко да изненади, можемо и ми чега ћемо се држати. По свему судећи, нама ће у плеј-офу вероватно да западне Уб. Али понављам, дешавала су се изненађења током претходних сезона, да слабија избаци јачу екипу. Ништа није немогуће. Само да верујемо да можемо да стигнемо далеко – јасна је порука Наташе Чикуц, која је заједно са сестром у дресу клуба из Обреновца, некадашњег првака државе, доживела премијеру у Европи.
Сестре имају велике снове. Одбојкашке. И грабе да их остваре. Обе верују, а Наташа је поделила и која јој је животна философија, проста али јака:
- Никада не одустајем и знам да се сав труд исплати, тиме се водим!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
