Ne tako davno u grčkoj košarci najveće igračke i trenerske zvezde bili su naši internacionalci. Počev od Žarka Paspalja, Predraga Stojakovića, Dejana Bodiroge, Željka Rebrače, Dušana Ivkovića, Vlade Đurovića, Dragana Šakote, sve do najtrofejnijeg Željka Obradovića...
Vremena su se promenila i sada naše košarkaše u grčkim klubovima možete da prebrojite na prste jedne ruke, a trenera u vodećim klubovima nema. Pred utakmicu sa Helenima u „pomoć” smo pozvali Petra Petrovića, nekadašnju nadu Crvene zvezde, sada direktora omladinskog pogona i trenera juniora Esterasa iz Patre. Ispostavilo se da je to pun pogodak, jer je tokom desetogodišnje trenerske karijere na Peloponezu radio sa nekolicinom igrača koje će Grci sutra suprotstaviti Nikoli Milutinovu i drugovima.
- Realno ovo je treći tim Grčke, jer osim onih koji su bili na Evropskom prvenstvu zbog obaveza u klubovima nema ni nekolicine koji su izneli teret kvalifikacija – počinje priču Petrović. – Naravno, iako to nije ni blizu najbolje grčke ekipe, ovaj sastav nikako ne sme da se potceni. Jer, imaju određen kvalitet, koji uz domaći teren može da kazni eventualno opuštanje. Nisam subjektivan zato što je reč o našoj reprezentaciji, ali verujem da ćemo slaviti u atinskom predgrađu.
Naglašava da Grci, upravo zbog već pomenutih ličnosti koje su ostavile dubok trag u njihovoj košarci, imaju ogromno poštovanje prema našem državnom timu. Ali, da upravo zbog toga imaju i motiv više za dokazivanje.
- Ne znam koga će prijaviti u 12 za meč. Ali, sa nekolicinom igrača koji će igrati protiv Srbije sam radio individualno. Kacivelis je bio član Protimeasa, Mancukas je odrastao u tom klubu, mlad je i perspektivan. U Apolonu sam sarađivao sa Calburisom koji je trenutno u Betisu. Sa 214 santimetara, građom Kukoča i mogućnošću da pogodi sa 10 metara je vrlo zanimljiv. Sa druge strane Aleksa Radanov igra sasvim dobro kod Spanulisa, za Dangubića sam siguran da će tek pružiti najbolje partije.
Petrović je, inače, već deset godina stanovnik Patre. Došao je po preporuci svog kuma, prezimenjaka, Vladimira koji je u Grčkoj igrao godinama.
- Počeo sam u Esperasu, potom radio u Apolonu, dve godine vodio i žensku ekipu. Zatim sam bio pomoćnik u Apolonu, da bih posle jednog nesporazuma odlučio da se vratim u Esperas. Klub nema ambicije da se takmiči u najvišem rangu, ali je stabilan, vlasnik je zaljubljenik u košarku i cilj je da budemo koncentrisani na razvoj mladih. Pomoćnik sam u prvom timu, kao direktor omladinskih kategorija nadzirem sve selekcije, ujedno vodim juniorski tim.
Po sopstvenom priznanju zbog objektivnih okolnosti, ali i njegovih ishitrenih poteza nije valorizovao talenat kroz seniorsku karijeru.
- Posle Crvene zvezde, Vojvodine, čačanskog Borca i FMP-a, igrao sam u Krki, pa se tim raspao na polusezoni. Tu godinu sam na poziv Dragana Višnjevca završio u Gackom, sledeća stanica bio je Arad u vreme kad je trener bio Predrag Badnjarević. Odatle sam otišao na Kipar, pa u Slovan dok ga je vodio Sunara. Kod izbora poslednje dve destinacije više je presudila egzotičnost mesta, nego košarkaški motivi. Igrao sam u Kazablanci, a tačku stavio u Iranu – zaključio je Petrović, koji dalju trenersku karijeru vezuje za Grčku.
DECA VOLE SPORT, NISU IM UZORI LIČNOSTI IZ RIJALITI PROGRAMA
Mada svi misle da na Peloponezu već u martu može da se kupa, Petrović kaže da to nije baš tako.
- Neki moji poznanici se već kupaju, ali oni nisu reper. I sredinom aprila je more hladno.
Navikao se na laganiji stil života, a poredeći sa Beogradom ističe neke pozitivne razlike.
- Ovde se deca ne „lože na kriminal”, ne gledaju i nemaju uzore u rijaliti programima, što vidim da je kod nas uzelo maha. Vole sport, najviše naravno fudbal i košarku, ali ni atletika, odbojka i drugi sportovi nisu zapostavljeni.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
