Kad se u leto 2015. parafom obavezao na vernost Selti, vest da će brzonogi ofanzivac OFK Beograda igrati u La ligi eksplodirala je kao „bomba”. Rastanak sa Romantičarima bio je kao grom iz vedra neba i nadasve emotivan, ali tada momak vedrog duha morao je emocije da ostavi po strani. Hladne glave i mirna srca u rodnom Vladimirovcu pakovao je kofere za odlazak u beli svet, a tamo se zadržao, gle čuda, mnogo duže nego što su drugi mislili. Do ove ne baš hladne zime.
Baš kao one 2015. kad je odlazio iz Srbije i ove 2023. vest o povratku u srpski fudbal, odjeknula je gromoglasno i gotovo da nije bilo osobe koja se nije upitala otkud on ponovo na našoj sceni.
- Tako su se poklopile kockice, sudbina ili šta već. U Bodrumu nisam dobio šansu kakvu sam očekivao. Za turski klub potpisao sam letos, doveli su me da budem pojačanje, a šta se u međuvremenu dogodilo nikome nije jasno. Nisam imao minutažu kakvu je trebalo i u dogovoru sa čelnicima kluba našli smo zajedničko rešenje za rastanak, iako sam imao ugovor na još godinu i po dana. I danas sam u kontaktu sa sportskim direktorom koji ne zna šta da mi kaže, kaže mi da bi voleo da se vratim, ali za neke stvari je kasno. Prijateljski smo se razišli.
Otkud vi baš u Radniku?
- Bilo je razgovora sa mnogim klubovima, najviše su zagrizli iz Poljske. Pregovarali sam i sa većinom timova iz Srbije. Nisam igrao šest meseci što je mnogima bilo čudno, samim tim nisam u perfektnoj formi. U Radniku sam dobio sjajne uslove, svi u klubu su bili korektni, bila je ideja da odem sa Surduličanima na pripreme i po cenu toga da ne ostanem. Nisam takav čovek, pa sam odbio takav predlog, ali sad vidim da sam pogrešio što sam propustio rad u Antaliji. Na kraju, najvažnije je da smo se dogovorili na obostrano zadovoljstvo.
U svakom prelaznom roku dok ste bili preko medijske stupce punili su redovi o vašem dolasku u Partizan?
- Istina je to, uvek je postojala konekcija između Partizana i mog agenta. U ovom prelaznom roku 80 odsto sam bio siguran da ću završiti u Partizanu. Zašto? Bio sam slobodan kao ptica na grani, a ne tako davno su hteli da plate 500-600.000 evra obeštećenja za mene. Ipak, nisam obukao crno-beli dres i srećan sam u Radniku.
Niko ne zna šta nosi dan, a šta noć, može li se očekivati da se ostvare vaši snovi o crno-beloj boji?
- Ne znam. Toliko pregovora je bilo i uvek je negde zapinjalo. U Humskoj sam naučio fudbalsku azbuku, zna se i kako smo se rastali, još u školi… Dokazao sam se u OFK Beogradu. Partizan je moj dečački neostvareni san…
U minulom kolu osvojili ste veliki bod protiv Vojvodine u Novom Sadu…
- Otišli smo u Novi Sad sa ciljem da napadnemo Vojvodinu, da pokažemo zube i posle velike borbe ostvarili smo remi. Naravno, više bi nam prijao ceo plen, ali svaki bod za nas je zlata vredan.
Već sutra ste domaćini Voždovcu, kakva su očekivanja?
- Razmišljamo samo o pobedi, dole nemamo gde, a gore možemo… Nismo u mogućnosti da se kockamo, nigde, a naročito ne na svom terenu. Voždovčani su rasterećeni, ali to nas neće zavarati. I taktički i tehnički spremni smo da se borimo za tri boda - samouvereno je poentirao Dejan Dražić, krilni napadač čiji zaštitni znak su bili i ostali driblinzi.
ĐORĐEVIĆ MAĐIONIČAR
Dražiću nikada nije bio problem da se adaptira na novu sredinu. Karakterno je tip ličnosti koji prirasta za srce, a sa šefom struke Radnika Slavoljubom Đorđevićem skapirao se „na prvu”.
- Slavoljub je sjajan trener, strog i zahtevan, ali nadasve pravičan. Ima neku „ludačku” energiju koju je preneo na ceo tim. Dobar je i harizmatičan stručnjak koji ništa ne prepušta slučaju. Mađioničar je za mnoge kritične situacije i znam da ću od njega dosta naučiti - poručuje Dražić.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
