Кад се у лето 2015. парафом обавезао на верност Селти, вест да ће брзоноги офанзивац ОФК Београда играти у Ла лиги експлодирала је као „бомба”. Растанак са Романтичарима био је као гром из ведра неба и надасве емотиван, али тада момак ведрог духа морао је емоције да остави по страни. Хладне главе и мирна срца у родном Владимировцу паковао је кофере за одлазак у бели свет, а тамо се задржао, гле чуда, много дуже него што су други мислили. До ове не баш хладне зиме.
Баш као оне 2015. кад је одлазио из Србије и ове 2023. вест о повратку у српски фудбал, одјекнула је громогласно и готово да није било особе која се није упитала откуд он поново на нашој сцени.
- Тако су се поклопиле коцкице, судбина или шта већ. У Бодруму нисам добио шансу какву сам очекивао. За турски клуб потписао сам летос, довели су ме да будем појачање, а шта се у међувремену догодило никоме није јасно. Нисам имао минутажу какву је требало и у договору са челницима клуба нашли смо заједничко решење за растанак, иако сам имао уговор на још годину и по дана. И данас сам у контакту са спортским директором који не зна шта да ми каже, каже ми да би волео да се вратим, али за неке ствари је касно. Пријатељски смо се разишли.
Откуд ви баш у Раднику?
- Било је разговора са многим клубовима, највише су загризли из Пољске. Преговарали сам и са већином тимова из Србије. Нисам играо шест месеци што је многима било чудно, самим тим нисам у перфектној форми. У Раднику сам добио сјајне услове, сви у клубу су били коректни, била је идеја да одем са Сурдуличанима на припреме и по цену тога да не останем. Нисам такав човек, па сам одбио такав предлог, али сад видим да сам погрешио што сам пропустио рад у Анталији. На крају, најважније је да смо се договорили на обострано задовољство.
У сваком прелазном року док сте били преко медијске ступце пунили су редови о вашем доласку у Партизан?
- Истина је то, увек је постојала конекција између Партизана и мог агента. У овом прелазном року 80 одсто сам био сигуран да ћу завршити у Партизану. Зашто? Био сам слободан као птица на грани, а не тако давно су хтели да плате 500-600.000 евра обештећења за мене. Ипак, нисам обукао црно-бели дрес и срећан сам у Раднику.
Нико не зна шта носи дан, а шта ноћ, може ли се очекивати да се остваре ваши снови о црно-белој боји?
- Не знам. Толико преговора је било и увек је негде запињало. У Хумској сам научио фудбалску азбуку, зна се и како смо се растали, још у школи… Доказао сам се у ОФК Београду. Партизан је мој дечачки неостварени сан…
У минулом колу освојили сте велики бод против Војводине у Новом Саду…
- Отишли смо у Нови Сад са циљем да нападнемо Војводину, да покажемо зубе и после велике борбе остварили смо реми. Наравно, више би нам пријао цео плен, али сваки бод за нас је злата вредан.
Већ сутра сте домаћини Вождовцу, каква су очекивања?
- Размишљамо само о победи, доле немамо где, а горе можемо… Нисмо у могућности да се коцкамо, нигде, а нарочито не на свом терену. Вождовчани су растерећени, али то нас неће заварати. И тактички и технички спремни смо да се боримо за три бода - самоуверено је поентирао Дејан Дражић, крилни нападач чији заштитни знак су били и остали дриблинзи.
ЂОРЂЕВИЋ МАЂИОНИЧАР
Дражићу никада није био проблем да се адаптира на нову средину. Карактерно је тип личности који прираста за срце, а са шефом струке Радника Славољубом Ђорђевићем скапирао се „на прву”.
- Славољуб је сјајан тренер, строг и захтеван, али надасве правичан. Има неку „лудачку” енергију коју је пренео на цео тим. Добар је и харизматичан стручњак који ништа не препушта случају. Мађионичар је за многе критичне ситуације и знам да ћу од њега доста научити - поручује Дражић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
