PARTIZANOVE RASPRODAJE: Humska odavno nije tvrđava!

Partizan je od leta 2017, među Grobarima upamćenom po okeanu zadovoljstva zbog prethodnog osvajanja duple krune, odigrao 146 utakmica na svom terenu i, verovali ili ne, nije pobedio u 43!

Kolubara, u sredu uveče sa izborenih 1:1 na Topčiderskom brdu, postala je 31. klub s mogućnošću da se podiči da nije poražena kao gost protiv crno-belih u navedenom razdoblju!

I više nego dovoljno za pre(sud)u: Humska odavno nije tvrđava!

„Dokle da nas brukate?!”, „Skidajte dresove!” i „Igore, šamaraj, to!” – samo su najupečatljiviji pokliči negodovanja navijača srpskog viceprvaka po okončanju duela s Lazarevčanima.

Dara je, bez sumnje, prevršila meru – crno-beli, srozanog samopouzdanja, na četiri uzastopne utakmice kao domaćini ne znaju za slavlje, boljitak nije donela ni trenerska rokada: Duljaj umesto Petrića.

Iz vizure Grobara – gledanje Partizana uživo, decenijama stvar prestiža, postalo je teški mazohizam!

Najgore: svetlo na kraju tunela se ne nazire – tandem MV čelnika, od tifoza sa etiketom najvećih krivaca, uprkos krizi epskih razmera ne planira odlazak. Parnom valjku je, vlada konsenzus, neophodan remont na svim nivoima, krucijalan – na rukovodećem, ali...

Iskustvo uči: i od goreg može lošije – crno-belima, ukoliko ih ne spasi„ prosvetljenje”, preti takav scenario – Čukarički i TSC opasno dišu za vratom i, s obzirom na formu tri pretendenta, nikoga ne bi čudilo ukoliko tim Igora Duljaja izvisi za drugo mesto, garant učešća u kvalifikacijama za Ligu šampiona i, u slučaju eventualnog neuspeha ka sazvežđu, „sigurice” – grupne faze Lige Evrope.

Dotle, „poker” zaključaka...

Prvi: Partizan je samo u doba šefovanja Aleksandra Stanojevića (donekle i Sava Miloševića) bio noćna mora, naročito na domaćoj sceni, rivalima u Humskoj. Uz prisećanje: sadašnji komandant Konje, jedini u minulih šest sezona konkurentan do poslednjeg kola Crvenoj zvezdi u borbi za titulu, bio je, paradoksa, najosporavaniji u „crno-belom svetu”?!

Drugi: porazi u Evropi od Mančester junajteda, Olimpijakosa, kijevskog Dinama i Fejenorda ne pripadaju kiksevima, za razliku od skinute kape Šerifu i Gentu, srećnih remija u okršajima za proleće – sa slabašnim Anortozisom i Slovackom.

Treći: podatak da je 16 superligaša uspelo da izbegne čašu žuči poviše Autokomande navodi da Partizan, kad mu opet dođu u goste, neće da percipiraju kao bauk i, za razliku od slavnih (davnih) vremena, budu zadovoljni ako im do vrha ne bude napunjena mreža. Grobare hvata jeza: Napredak je, od leta 2017, ostvario čak četiri nerešena rezultata i pobedu u Humskoj, Voždovac i Spartak trijumfovali su po dvaput!

Četvrti: činjenica da ima pozitivan skor sa Crvenom zvezdom kod kuće – dve pobede i pet remija – kazuje da Parnom valjku, s jedinstvenom podrškom Grobara i u situaciji kad su u velikom broju prisutni i gostujući navijači, ne predstavlja psihološki teret igranje u Humskoj čak i kad je s druge strane najveći rival, inače – moćniji nego ikad. Međutim, kad se čuje svaki povik malobrojnih gledalaca s pravom sebi da za kupljenu ulaznicu zaborave na pristojan rečnik (napomenimo: bes usled loše igre i sumnja u kvalitet ljubimaca, u ovom trenutku – opravdani, nešto su drugo), noge znaju da se, kao prekjuče protiv Kolubare, vežu, kolena zaklecaju, strah navede na pogrešne odluke...

Ćosićevski: vreme rasprodaje.