Bruka kakva se ne pamti - Potpisao za Dinamo i Crvenu zvezdu, pa završio u Čikagu

Radnja se dešava u leto hiljadu devetsto osamdeset pete godine. Miralem Zjajo u to vreme fudbaler Iskre iz Bugojna je želeo da nastavi karijeru u velikom klubu i zbog toga je platio ceh.

On je zamišljao ljude čovečne, čestite, dosledne, od reči. Bio je zvezda prelaznog roka, o njemu je pričala i pisala cela Jugoslavija, a bogami njime se bavila i Evropa, konkretno UEFA. Potpisao je prvo za Dinamo, pa za Zvezdu i na kraju je otišao u Čikago gde je igrao mali fudbal.

U proleće 1984. godine Iskra iz Bugojna se po prvi puta plasirala u Prvu ligu, a godinu dana kasnije je ispala iz elitnog društva. Sa poslednjim sudijskim zviždukom krenuo je lov na „kapitalca” jugoslovenskog fudbala. Osim Hajduka, ostali klubovi velike četvorke su krenule u poteru za, bez sumnje najboljim igračem Bugojanaca, Miralemom Zjajom. Nije mogao da odoli silnim slatkorečivim obećanjima.

Po „Ves-u” Miralem Zjajo je bio igrač sredine terena. Plavušan, već zbog te činjenice brzo bi zapao za oko publike. Voleo je mnogo fudbal. Igrao je na juriš. Ogromne energije, neumoran, špartao je sredinom terena, razgrađivao rivalove i gradio akcije svog tima.

Retko je postizao golove. Za njega nije bilo izgubljene lopte. „Ginuo” je na svakoj utakmici. „Zlobnici” su tvrdili da je bio pomalo „šašav”. U svakom slučaju zbog velike požrtvovanosti spadao je u onu kategoriju igrača koje publika voli svuda u svetu. Aplaudira im i ceni ih jer igraju srcem.

Emisari su se stizali iz dana u dan, a lokalni „šerif” Stjepan Domaćinović, popularni Kokan, bivši direktor transportnog preduzeća Špedicija, a zatim i gradonačelnik Bugojna, koji je u vreme njegovog mandata bio među najrazvijenijim opštinama u SFRJ, nije bio baš oduševljen idejom da Miralem ode u Srbiju. Dinamo mu je bio bliži srcu. Tako je i bilo. Lakomisleni Zjajo je potpisao za Dinamo, ali ga je Zvezda brzo preotela i bez ispisnice odvela u Beograd.

- Prvo je došao Zebec iz Dinama i javio se meni kako će napraviti velikog igrača. Otišao je Miralem u Zagreb. Ode Zebec ništa od obećanja, došao Ivić i već na prvom treningu moj Miralem je sakupljao lopte iza gola. Posle su došli iz Partizana, Vukotić, Zečević, Sinovčić... i isto obećavali kule i gradove. U međuvremenu Partizan je ponudio Iskri igrače na posudbu i pomoć u stručnom štabu, što je ljudima u Bugojnu bilo malo. Onda smo se „mi” javili Crvenoj zvezdi i odmah su nas pozvali u Beograd. Miralem u jedan hotel, a supruga i ja u drugi. Posle dva dana Dragan Džajić kaže potpisat će se ugovor, naši pravnici kažu da može - ovako je pričao Miralemov otac Halib za sarajevske „Večernje novine”.

Prvenstvo je počelo, a zatim i Kup pobednika kupova u kojem je igrala i Crvena zvezda. Beograđani su u 1. kolu gostovali Vojvodini i u timu je bio Zjajo iako su „lale” najavile da će uložiti žalbu jer su tvrdili da nije dobio ispisnicu od Iskre.

Zvezda je na evropskoj sceni bez većih problema prošla Arau, ali su se i Švajcarci poput Novosađana žalili. FSJ je na zahtev Uefe doneo hitnu i verovatno nikad besmisleniju odluku. Zjajo ostaje igrač Iskre, ali i utakmice Zvezde su registrovane postignutim rezultatom. Bruka je bila potpuna.

Tu se priča nije završila. Zjajo kao pravi Bosanac se zainatio i nije hteo da čuje o povratku u Bugojno. Bio je genijalno neveran i uporan. Iskra je čak najavila krivičnu prijavu, ali nekako je uspeo da „izganja” papire i ode u Čikago gde je igrao mali fudbal. Posle se vratio u Evropu, igrao u Francuskoj u Valensijenu i Švajcarskoj u Kijasu i Lokarnu. Bio je na korak od prelaska u Standard iz Liježa, ali je posle teške saobraćajne nesreće Edhema Šljive odustao od potpisa.

Nesreći rat ga je zadesio u Švajcarskoj gde je izdržavao sestru i majku koje su pobegle od užasa u Bosni i Hercegovini. Ostao je bez igde ičega i jedno vreme se osim igranja fudbala bavio ugradnjom aluminijske stolarije jer moralo se od nečega živeti. Nikome nije lako biti galantan kao siromah, a on je prehranjivao porodicu i čuvao obraz.  

Danas Miralem Zjajo živi u Jajcu. Posle fudbalskih avantura skrasio se u rodnom gradu. Fudbal više ne prati. Posvetio se duhovnom životu, promenio je i fizički izgled i teško bi ga iko poznao. Posedeo je, pustio dugu bradu i „sekunde” ne žali za „prošlim” životom. Nema čak ni mobilni telefon niti ga ta „sprava” uopšte zanima.

- Nemam mobilni. Šta će mi - kategoričan je Zjajo.

Život je posvetio veri, a komšije i prijatelji ga oslovljavaju sa Hadžija i rado je viđen u celom Jajcu.

- Prošao sam sve u životu. Imalo se para, vozila se lepa auta, ali ni za čim ne žalim. Ne bih se vratio u onaj život. Moja sreća i zadovoljstvo je danas u ovom vaktu - rahat (zadovoljan) je Miralem Zjajo zbog kojeg se uskomešala fudbalska Jugoslavija u leto 1985 godine. 

Aferim Miraleme. Nema za čim da žali. Duša mu je čista i mirna. Fudbalska javnost bivše nam domovine ga je upamtila zbog do tada nezabeleženog „slučaja”, a manje po tome i da je znao da igra i „lopte”. A, znao je, verujte na reč. Zato su ga svi i tražili.

Ponekad i „afera” zna da bude lepa. Posebno posle toliko godina. Skoro četiri decenije minuše galopom od tada. Vreme leti. Milorad Bjelogrlić