Радња се дешава у лето хиљаду деветсто осамдесет пете године. Миралем Зјајо у то време фудбалер Искре из Бугојна је желео да настави каријеру у великом клубу и због тога је платио цех.
Он је замишљао људе човечне, честите, доследне, од речи. Био је звезда прелазног рока, о њему је причала и писала цела Југославија, а богами њиме се бавила и Европа, конкретно УЕФА. Потписао је прво за Динамо, па за Звезду и на крају је отишао у Чикаго где је играо мали фудбал.
У пролеће 1984. године Искра из Бугојна се по први пута пласирала у Прву лигу, а годину дана касније је испала из елитног друштва. Са последњим судијским звиждуком кренуо је лов на „капиталца” југословенског фудбала. Осим Хајдука, остали клубови велике четворке су кренуле у потеру за, без сумње најбољим играчем Бугојанаца, Миралемом Зјајом. Није могао да одоли силним слаткоречивим обећањима.
По „Вес-у” Миралем Зјајо је био играч средине терена. Плавушан, већ због те чињенице брзо би запао за око публике. Волео је много фудбал. Играо је на јуриш. Огромне енергије, неуморан, шпартао је средином терена, разгрaђивао ривалове и градио акције свог тима.
Ретко је постизао голове. За њега није било изгубљене лопте. „Гинуо” је на свакој утакмици. „Злобници” су тврдили да је био помало „шашав”. У сваком случају због велике пожртвованости спадао је у ону категорију играча које публика воли свуда у свету. Аплаудира им и цени их јер играју срцем.
Емисари су се стизали из дана у дан, а локални „шериф” Стјепан Домаћиновић, популарни Кокан, бивши директор транспортног предузећа Шпедиција, а затим и градоначелник Бугојна, који је у време његовог мандата био међу најразвијенијим општинама у СФРЈ, није био баш одушевљен идејом да Миралем оде у Србију. Динамо му је био ближи срцу. Тако је и било. Лакомислени Зјајо је потписао за Динамо, али га је Звезда брзо преотела и без исписнице одвела у Београд.
- Прво је дошао Зебец из Динама и јавио се мени како ће направити великог играча. Отишао је Миралем у Загреб. Оде Зебец ништа од обећања, дошао Ивић и већ на првом тренингу мој Миралем је сакупљао лопте иза гола. После су дошли из Партизана, Вукотић, Зечевић, Синовчић... и исто обећавали куле и градове. У међувремену Партизан је понудио Искри играче на посудбу и помоћ у стручном штабу, што је људима у Бугојну било мало. Онда смо се „ми” јавили Црвеној звезди и одмах су нас позвали у Београд. Миралем у један хотел, а супруга и ја у други. После два дана Драган Џајић каже потписат ће се уговор, наши правници кажу да може - овако је причао Миралемов отац Халиб за сарајевске „Вечерње новине”.
ЗАХВАЛНОСТ МИЛАНУ ГАЛИЋУ
Миралем Зјајо добро памти јуни 1985. године. Иако је цела афера данима пунила новинске ступце Зјајо памти само лепе детаља из тог периода.
– Дане у Црвеној звезди нећу никада да заборавим. Дружење са Мусемићем, браћом Ђуровски сам одлично упамтио. И Драган Џајић ми је остао у лепој успомени, али најрадије се сећам легендарног Милана Галића. Он је у то време био правник у ФСЈ и уз његову помоћ је разрешен мој случај после чега сам отишао у САД да играм мали фудбал – признао је Миралем Зјајо.
БРАТИЋ: ОДЛИЧАН ИГРАЧ
У време Искриних прволигашких дана тренер Бугојанаца је био некадашњи играч Жељезничара, а затим тренер Благоје Братић. Популарни Гроф се радо сећао тих дана.
– Била је то врло добра екипа. Нисмо заслужили да испаднемо. Како то увек бива увек сиротиња „надрља”, а то смо били ми. Судије су нас у више наврата „сасекле”. Зјајо је био одличан играч и сигуран сам да је могао да игра у сваком клубу тадашње Југославије. Испао је наиван јер је свима веровао. У сваком случају остао ми је у лепој успомени и жао ми је што није направио више јер је имао потенцијал – причао ми је једном приликом на Грбавици Благоје Братић.
Првенство је почело, а затим и Куп победника купова у којем је играла и Црвена звезда. Београђани су у 1. колу гостовали Војводини и у тиму је био Зјајо иако су „лале” најавиле да ће уложити жалбу јер су тврдили да није добио исписницу од Искре.
Звезда је на европској сцени без већих проблема прошла Арау, али су се и Швајцарци попут Новосађана жалили. ФСЈ је на захтев Уефе донео хитну и вероватно никад бесмисленију одлуку. Зјајо остаје играч Искре, али и утакмице Звезде су регистроване постигнутим резултатом. Брука је била потпуна.
Ту се прича није завршила. Зјајо као прави Босанац се заинатио и није хтео да чује о повратку у Бугојно. Био је генијално неверан и упоран. Искра је чак најавила кривичну пријаву, али некако је успео да „изгања” папире и оде у Чикаго где је играо мали фудбал. После се вратио у Европу, играо у Француској у Валенсијену и Швајцарској у Кијасу и Локарну. Био је на корак од преласка у Стандард из Лијежа, али је после тешке саобраћајне несреће Едхема Шљиве одустао од потписа.
Несрећи рат га је задесио у Швајцарској где је издржавао сестру и мајку које су побегле од ужаса у Босни и Херцеговини. Остао је без игде ичега и једно време се осим играња фудбала бавио уградњом алуминијске столарије јер морало се од нечега живети. Никоме није лако бити галантан као сиромах, а он је прехрањивао породицу и чувао образ.
Данас Миралем Зјајо живи у Јајцу. После фудбалских авантура скрасио се у родном граду. Фудбал више не прати. Посветио се духовном животу, променио је и физички изглед и тешко би га ико познао. Поседео је, пустио дугу браду и „секунде” не жали за „прошлим” животом. Нема чак ни мобилни телефон нити га та „справа” уопште занима.
- Немам мобилни. Шта ће ми - категоричан је Зјајо.
Живот је посветио вери, а комшије и пријатељи га ословљавају са Хаџија и радо је виђен у целом Јајцу.
- Прошао сам све у животу. Имало се пара, возила се лепа аута, али ни за чим не жалим. Не бих се вратио у онај живот. Моја срећа и задовољство је данас у овом вакту - рахат (задовољан) је Миралем Зјајо због којег се ускомешала фудбалска Југославија у лето 1985 године.
Аферим Миралеме. Нема за чим да жали. Душа му је чиста и мирна. Фудбалска јавност бивше нам домовине га је упамтила због до тада незабележеног „случаја”, а мање по томе и да је знао да игра и „лопте”. А, знао је, верујте на реч. Зато су га сви и тражили.
Понекад и „афера” зна да буде лепа. Посебно после толико година. Скоро четири деценије минуше галопом од тада. Време лети. Милорад Бјелогрлић
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
