Crvena zvezda je na pragu šeste uzastopne titule, a uoči definitivnog raspleta aktuelne šampionske trke na Marakani su pokazali da nisu zaboravili generaciju koja je uspela 2014. da prekine šestogodišnju dominaciju Partizana. Gost u studiju klupske televizije bio je golman Boban Bajković.
- Sad je lepo biti u Zvezdi. Plate su redovne, lova je tu, rezultati, ljudi iz kluba su napravili čudo. Ne daj bože da osete šta sam ja i moje generacije, ali niko od nas nije umro od gladi i žeđi, napravili smo porodice. Ponosni smo na to što smo osvojili titulu. Branio sam od 2011. do 2014. standardno, svesni smo bili da tih godina nećemo biti prvi. Da ne spominjem sad ljude, ali zna se da su Partizanu bila otvorena vrata. Zaostajali smo po deset bodova, a navijača je bilo sve više – prisetio se Boban Bajković.
U sezoni 2013/14, Crvena zvezda je prekinula šampionski niz Partizana, a Bajković je rečima oslikao koliko je drugarstvo vladalo u ekipi:
- Samo zvezdaši su ostali. Pojedini stranci su tužili klub, takođe i neki naši, uz trenera Slavišu Stojanovića bilo nas je 14-15. I pare koje su nam stigle dali smo da napravimo svlačionicu, a bilo je rasulo u klubu. To je dokaz zajedništva i zato nam se vratilo titulom. Grb na podu svlačionice nikada nisam zgazio, išao sam pažljivo okolo. Za mene je to ikona. Nismo se razdvajali, a nikad gora situacija nije bila. Kad smo osvojili pehar rekao sam da sada mogu ne da batalim fudbal, nego da umrem. Za to sam živeo. Srećan sam otišao u Belgiju.
Imao je Bajković ugovor sa Crvenom zvezdom kad se opredelio da nastavi karijeru u Lirsu...
- Mogao je Bufon da dođe, ne bi branio pre mene u Zvezdi. Stigao je mladi Rajković, bio mi je na klupi. Klub je bio u finansijskim problemima, otišao sam da bi on stao između stativa. I danas kad me vidi zaustavlja kola, grli me i ljubi. Da ne bude zabune, one je supertalentovan, nisam ustupio mesto konobaru. Tako sam se na neki način odužio Zvezdi, mada nema načina da se odužiš svetinji.
Retko kog prvotimca su navijači Crvene zvezde voleli kao Bajka...
- Imao sam osećaj kad sam kod Robija branio da bi mi aplaudirali čak i kad bih uzeo loptu i sam sebi dao gol. Nije samo lep osećaj, nego si i pun samopouzdanja. Pa, zašto sam driblao, jer sam imao njih iza sebe. Nijedan zvižduk nisam doživeo, a grešio sam kao i svi golmani.
Kao tinejdžer je Bajković došao sa Cetinja u Crvenu zvezdu, prošao brojne pozajmice i osporavanja da bi došao do statusa prvog golmana kluba. Bio je za mnogo stvari i sam kriv zbog nemirnog duha.
- Rođeni burazer je bio golman, vukao me je da idem sa njim. Kažu Bajko je lud, a nije Bajko lud, samo je bio nestašan. Čak sam došao do kadetske i omladinske reprezentacije Srbije i Crne Gore, jedin „Burzo Maradona”, Purović i ja smo bili Crnogorci. Zakleo sam se sebi da se neću vraćati na Cetinje i da ću se dokazati u Zvezdi, makar me slali u Afriku svuda sam hteo da idem na pozajmice. Znao sam doći će trener koji će me postaviti na gol.
Bilo je i detalja po stihovima „zanela me svetla velikoga grada...“
- Beograd ima zamke, a ja ih nisam izbegavao. Nisam odmah postao prvi golman i to je imalo uticaja na mene, shvatiš na pozajmicama da nisi tako bitan. Da sam bio ceo u fudbalu, ko zna šta bi bilo. Ni zbog čega se, međutim, ne kajem, samo se ne bih tetovirao toliko. Bog mi je dao krasnu porodicu, kćerku i ženu. Ja sam bio prepošten prema klubu i Zvezdi, ali fudbalu nisam dao sve. A, fudbal je pošten, vrati ti koliko mu daš.
ROBI KAŽE DA DRIBLAM, A LUKIĆ...
Voleo je Boban Bajković da dribla, čak i na najbitnijim utakmicama. Povodom toga, prepričao je anegdotu:
- Robi mi je pričao: „Derbi je, publika je došla da vidi tvoj dribling“. Ja kažem da ću da driblam, a iza stoji predsednik Lukić i pokazuje mi da to ne radim. Robi je moj bog, slušam njega. Prvi trenuci derbija, Toške vi vraća loptu, Ivica Iliev se zaleće, ja kao da hoću da je ispucam i šaljem ga na jug, onda je došao neki njihov stranac i Mažić svira faul. Okrećem se ka Robiju, on se smeje...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
