Nekadašnji golman Partizana Đukanović: Navijaću za Crnu Goru, ne mogu protiv svoje države

Znameniti Jovan Dučić je svojevremeno primetio: ima ljudi genijalnih srcem, kao što ima genijalnih umom.

Srcem se stvara više, ali duša mekša i stvrdnjava sudbina; kao svojedobno golmanska u Branislava Đukanovića. Samo godina u Partizanu i u Sutjesci, sedam u titogradskoj Budućnosti i nijedna u inostranstvu namah navode na zaključak o jednostranom talentu, zluradi bi rekli i da nije bio od više vrste. Većma, pak... da je bio obilan i količinom nadoknađivao kakvoću; autoritativno i racionalno čuvao sopstvenu mrežu, strastveno i intenzivno krčio put do statusa legende crnogorskog fudbala. Potom, postepeno sticao šuman glas trenerski diljem Rusije od Perma preko Moskve do Rostova. Njemu svojstveno, bez pompe i glasnika da mu slavu trube.

Bližnjima bitnije, od njegovog golmanskog umenja izrazitiji je bio talenat za druženjem i kumovanjem. I, što je čovek od sopstvenog stila i široke ruke, odan i drsko otvoren, srdačan i teatralan. Nikad ljubomoran i brzo uvredljiv, još brže pomirljiv s iznenadnim rafiniranim gestom.

Za ove redove, takođe, važno: vazda staložen i bašmebrigovićki raspoložen, uoči sutrašnje utakmice između Crne Gore i Srbije, bio je očevidno nespokojan.

- Gde mene nađoste da pričam o utakmici između Crne Gore i Srbije – uz karakterističan osmeh veli, neuverljivo.- Da sam se pitao, nikad se ne bi raspala zajednička država. Sticajem okolnosti su danas kakve jesu, samostalne i gotov posa`...

Đukanovići su starinom sa Čeva, precima vašim ne bi prijao megdan sa Srbima čak i na fudbalskom polju?

- Znam, no što ću... 

Navijaćete za..?

- Crnu Goru! Ne mogu protivu svoje države, osta` bez mene. Iako mislim da su Srbi i Crnogorci jedan narod! Ja... to ne šapćem, ne plašim da kažem. Moje mišljenje ko ne zna ovde, nek` mu je sa srećom. 

Apsolvirajmo nostalgičnost i prozborimo koju o nadolazećem meču pod Goricom?

- Može, kako ne... Svi preduslovi postoje za sadržajnu i zanimljivu utakmicu, nadasve otvorenu i bez kalkulacija. Pogotovo posle prekjučerašnjih premijernih pobeda, u Razgradu i u Beogradu. Srbija kao i vazda igraće napadački, istovetno bi trebalo i Crna Gora. Ako bi se zatvorila i vrebala šansu iz kontri i polukontri, smatram da bi bilo kontraproduktivno.

Crna Gora, dakle, mogla bi da igra barabar sa Srbijom?

- Ne, zbog nešto manje kvalitetnijih igrača. Ali, biće silno motivisana da pruži dostojanstven otpor i dobar fudbal. Tad i kad manje znate i imate slabiju ekipu možete da odnesete prevagu na terenu, što se dosad pokazalo milion puta. Krcat stadion plus, nije šala. Naprotiv. Da ne dužim: Srbija ima izvanrednu reprezentaciju, a Crna Gora može da iznenadi.

Šta sve i kog najviše cenite, u obe reprezentacije?

- Vlahovića, ponajviše. Jedan je od najperspektivnijih napadača u Evropi. Malo je zatajio u poslednje vreme, ubeđen sam, gol Litvaniji doprineće da opet bude neuhvatljiv i efikasan. Jovetić je naš herc adut, uvek može da reši utakmicu. Koliko će izdržati s obzirom na neimanje kontinuiteta u igri, ne znam. Ali, bez obzira na to, kolikogod bude bio na terenu praviće velike probleme zadnjoj liniji, kao i u Razgradu.

Hofenhajmu je dao gol pretprošlog vikenda, prekjuče dobrano doprineo pobedi nad Bugarskom što je dodatno uvećalo samopouzdanje?

- Sigurnost njemu nikad nije manjkala. Zna fudbal i kad ima loptu predriblovaće svakog i stuštiće ka golu. Savić je stub odbrane, Marušić u dobroj formi, Krstović u golgeterskoj... Rečju: ima dovoljno igrača da bi se dostojno suprotstavili Srbiji.

Što i nije velika misija, s obzirom na poroznu odbranu?

- Ranjiva jeste, jer igra napadački. Tad se otvaraju prostori za kontranapade, što je šansa Crne Gore.

Kako sad, malopre ste rekli da ne bi imali dobitnu svrhu?

- Znate kako... Lopta prečesto povuče igrače i prekine li se akcija negde na sredini terena, Jovetiću je gurnete i... eto, prilike – oduševljeno konstatuje, uz čujan osmeh.- Tako dvaput i gotov posa`...

Pišemo, dakle, 2:0 za Crnu Goru?

- Neee... biće 2:2, nek` budu zadovoljni i jedni i drugi!