Некадашњи голман Партизана Ђукановић: Навијаћу за Црну Гору, не могу против своје државе

Знаменити Јован Дучић је својевремено приметио: има људи генијалних срцем, као што има генијалних умом.

Срцем се ствара више, али душа мекша и стврдњава судбина; као своједобно голманска у Бранислава Ђукановића. Само година у Партизану и у Сутјесци, седам у титоградској Будућности и ниједна у иностранству намах наводе на закључак о једностраном таленту, злуради би рекли и да није био од више врсте. Већма, пак... да је био обилан и количином надокнађивао каквоћу; ауторитативно и рационално чувао сопствену мрежу, страствено и интензивно крчио пут до статуса легенде црногорског фудбала. Потом, постепено стицао шуман глас тренерски диљем Русије од Перма преко Москве до Ростова. Њему својствено, без помпе и гласника да му славу трубе.

Ближњима битније, од његовог голманског умења изразитији је био таленат за дружењем и кумовањем. И, што је човек од сопственог стила и широке руке, одан и дрско отворен, срдачан и театралан. Никад љубоморан и брзо увредљив, још брже помирљив с изненадним рафинираним гестом.

За ове редове, такође, важно: вазда сталожен и башмебриговићки расположен, уочи сутрашње утакмице између Црне Горе и Србије, био је очевидно неспокојан.

- Где мене нађосте да причам о утакмици између Црне Горе и Србије – уз карактеристичан осмех вели, неуверљиво.- Да сам се питао, никад се не би распала заједничка држава. Стицајем околности су данас какве јесу, самосталне и готов поса`...

Ђукановићи су старином са Чева, прецима вашим не би пријао мегдан са Србима чак и на фудбалском пољу?

- Знам, но што ћу... 

Навијаћете за..?

- Црну Гору! Не могу противу своје државе, оста` без мене. Иако мислим да су Срби и Црногорци један народ! Ја... то не шапћем, не плашим да кажем. Моје мишљење ко не зна овде, нек` му је са срећом. 

Апсолвирајмо носталгичност и прозборимо коју о надолазећем мечу под Горицом?

- Може, како не... Сви предуслови постоје за садржајну и занимљиву утакмицу, надасве отворену и без калкулација. Поготово после прекјучерашњих премијерних победа, у Разграду и у Београду. Србија као и вазда играће нападачки, истоветно би требало и Црна Гора. Ако би се затворила и вребала шансу из контри и полуконтри, сматрам да би било контрапродуктивно.

Црна Гора, дакле, могла би да игра барабар са Србијом?

- Не, због нешто мање квалитетнијих играча. Али, биће силно мотивисана да пружи достојанствен отпор и добар фудбал. Тад и кад мање знате и имате слабију екипу можете да однесете превагу на терену, што се досад показало милион пута. Крцат стадион плус, није шала. Напротив. Да не дужим: Србија има изванредну репрезентацију, а Црна Гора може да изненади.

Шта све и ког највише цените, у обе репрезентације?

- Влаховића, понајвише. Један је од најперспективнијих нападача у Европи. Мало је затајио у последње време, убеђен сам, гол Литванији допринеће да опет буде неухватљив и ефикасан. Јоветић је наш херц адут, увек може да реши утакмицу. Колико ће издржати с обзиром на неимање континуитета у игри, не знам. Али, без обзира на то, коликогод буде био на терену правиће велике проблеме задњој линији, као и у Разграду.

Хофенхајму је дао гол претпрошлог викенда, прекјуче добрано допринео победи над Бугарском што је додатно увећало самопоуздање?

- Сигурност њему никад није мањкала. Зна фудбал и кад има лопту предрибловаће сваког и стуштиће ка голу. Савић је стуб одбране, Марушић у доброј форми, Крстовић у голгетерској... Речју: има довољно играча да би се достојно супротставили Србији.

Што и није велика мисија, с обзиром на порозну одбрану?

- Рањива јесте, јер игра нападачки. Тад се отварају простори за контранападе, што је шанса Црне Горе.

Како сад, малопре сте рекли да не би имали добитну сврху?

- Знате како... Лопта пречесто повуче играче и прекине ли се акција негде на средини терена, Јоветићу је гурнете и... ето, прилике – одушевљено констатује, уз чујан осмех.- Тако двапут и готов поса`...

Пишемо, дакле, 2:0 за Црну Гору?

- Неее... биће 2:2, нек` буду задовољни и једни и други!