Kišni, sumorni i hladni ponedeljak doneo je sa sobom tužnu vest. Milovan Simendić, rekorder po broju mečeva u dresu OKK Beograda (316 utakmica) i peti strelac Klonfera svih vremena sa 3318 poena, preminuo je u 72. godini.
Mile, kako su ga drugovi zvali, bio je šmeker na terenu i van njega, veliki i nadasve čestit borac. Beogradski mangup, u najpozitivnijem smislu tog izraza. Za razliku od velike većine u magičnom pravougaoniku, životnu bitku sa zloćudnim protivnikom nije mogao da dobije.
Simendić je rođen 7. oktobra 1951. u Beogradu. Čitavu karijeru u Jugoslaviji, od mlađih kategorija do seniora, proveo je u OKK Beogradu, a posle toga proveo je sedam sezona u Austriji, igrajući za nekoliko klubova.
- Svi smo bili iz kraja oko Zdravka Čelara. Preko leta svi mi klinci koji nismo otišli na more, igrali smo basket. Igrali smo sa svim zvezdama, družili se, na otvorenim terenima u Zdravka Čelara. Zaljubljivali smo se u košarku dok je OKK Beograd bio evropska sila. Odlazili smo na utakmice, voleli smo klub, divili se ljudima koji su bili u njemu. Posebno pamtim utakmicu na Sajmu protiv Reala, duel dva neverovatna tima. Mi smo imali u kraju evropske legende, Koraća, Gordića i ostale, a Real svoje velikane, Brabendera, Lijka, Rodrigeza… - ispričao je Simendić za klupsku monografiju.
Počeo je da trenira u OKK Beogradu u osmom razredu osnovne škole, 1965. godine, neposredno posle utakmice na kojoj je Korać dao Alviku 99 poena.
Sa 16 i po godina prebačen je u prvi tim (1967), jedno vreme trenirao i Bora Stanković, pre odlaska u Kantu. Kao tinejdžer je imao priliku da trenira sa nekim od najvećih imena u istoriji kluba.
- Tada se razišla najčuvenija generacija Koraća i Gordića. Kad je Bora otišao u Kantu, jedno vreme trener mi je bio Todor Lazić, zatim Bora Cenić, posle su Piva Ivković i Branislav Rajačić Rajče u jednom trenutku bili zajedno treneri. Kraj šezdesetih dolazili su novi igrači: Kotarac je menjao Koraća, bili su tu Tanjević, Ivačko, Pazmanj, stigao je i Marojević. Nismo bili kao prethodna generacija, ali smo bili zaista dobri. Posle su se priključili Žižić, Knežević, Sreten Đurić…
Odigrao je mnogo nezaboravnih utakmica, a u njih spadaju i dve u finalu Kupa Radivoja Koraća 1972. protiv zagrebačke Lokomotive (današnje Cibone).
U OKK Beogradu je proveo 16 seniorskih sezona igrajući za seniore, ukupno 18 računajući i dve juniorske, prosečno je postizao 10,5 poena po utakmici). Četiri sezone bio je drugi, a u tri treći strelac tima.
Odigrao je i osam utakmica za juniorsku reprezentaciju Jugoslavije, Balkanijadu 1969. u Grčkoj i kvalifikacije za Evropsko juniorsko prvenstvo 1970. godine.
Posle 12 sezona u OKK Beogradu (1969-81), nastavio je karijeru u Austriji, ali se u dva navrata vraćao u OKK Beograd (sezone 1982–1983 i 1984–1986). Po završetku igračke karijere 1988. godine vratio se u OKK Beograd i u prvom delu sezone 1988/89 bio pomoćnik šefa stručnog štaba Zdravka Rajačića i ujedno trener juniorskog tima. Pred kraj te sezone odlučio je da prestane da se bavi trenerskim poslom zato što je procenio da je „previše temperamentan za taj posao.
U osvrtu na dane u OKK Beogradu govorio je da je to bila velika i prelepa škola života. Posebno je isticao druženja i prijateljstva sa ljudima iz ostalih plavo-belih sekcija, među kojima su bili glumac Ljubiša Samardžić, fudbaleri Ilija Petković i Slobodan Santrač…
Vreme sahrane Milovana Simendića biće naknadno objavljeno.
Mile Simendić (levo) u duelu sa Draganom Kićanovićem
Milovan Simendić, Blaž Kotarac, Blaž Stojanović, Vlade Đurović i Momčilo Pazmanj
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
