Da li će Svetozar Marković da „obogati” nisku fudbalskih bisera sa umetničkim darom da proćerdaju bogomdani talenat?
Partizanova prijateljska utakmica s bugarskim CSKA 1948 upozorava na neželjeni scenario: štoper crno-belih načinio je početničku grešku – zaspao na sekund i dozvolio, inače prosečnom, centarforu tima iz Sofije da mu po centaršutu s desne strane umakne kao brzi voz i udarcem glavom, sa svega pet metara, zatrese mrežu. Golmanu Nemanji Stevanoviću, Markovićevim činom osuđenim na milost i nemilost, ostalo je samo da u neverici podigne ruke?!
Propusti se, naravno, dešavaju svakome, autorizuju ih, svedoci smo, planetarno poznati defanzivci, ali...
Ukoliko počnu da se ponavljaju u kratkom vremenskom periodu, red je da se stavi, čak i ako ste u međuvremenu bili briljantni (a i Svetozar je imao takvih izdanja), prst na čelo!
Kazaće neko: čemu dramatika, pobogu, bila je to prijateljska utakmica?
Da, ali upravo su 90 minuta s Bugarima demonstrirali raskoš Partizanove krize i, umesto nagoveštaja elana za izlazak iz tunela (ovog proleća bez pobede u Humskoj!), samopouzdanje srozano na minimum. Igor Duljaj, do sada, radi Sizifov posao, ne bude li zaokreta već od subotnjeg derbija s Vojvodinom u Novom Sadu – i drugo mesto, garant učešća u kvalifikacijama za Ligu šampiona, ostaće misaona imenica.
No, vratimo se Markoviću, već nekoliko godina stav je struke – jednom od najdarovitijih ovdašnjih štopera, pride, po ljudskim osobinama momku za desetku...
Rođeni Bijeljinac pre sedam dana proslavio je 23. rođendan, dotle – sa 17 debitovao na međunarodnoj sceni (Viktorija Plzenj), sa 18 zaigrao kao starter u večitom derbiju i, iako dve generacije mlađi, kooptiran u mladu reprezentaciju, sa 19, važeći za prilično iskusnog, ostvario milionski transfer u Olimpijakos...
Početak – bajkovit, međutim...
Crno-beli đak, prepoznat kao sjajan štof od veličine na toj poziciji – Miroslava Đukića, nikako da uhvati kontinuitet (ni u Pireju, ni poviše Autokomande) i iz kola u kolo pruža, za šta je i te kako sposoban, vrhunske partije.
Podsetimo: u oktobru prošle godine, u istorijskoj pobedi nad Kelnom u Nemačkoj, odigrao je „bekenbauerski” – bezgrešno komandovao odbranom i epitet gorskog cara učvrstio trijumfalnim hicem, oduševljena javnost se složila za – veliko „bravo”.
Avaj, čemu onda katastrofalno februarsko izdanje protiv Mladosti GAT, ili gorenavedeno protiv CSKA 1948, iako, karakter meča govori, Grobarima daleko manje bolno?
Pad koncentracije, ili... nešto drugo, tek... Svetozar Marković, s obzirom na talenat i sijaset puta iskazivane vrline (smirenost, mudrost, beskompromisnost, eleganciju, skok igru – defanzivnu i ofanzivnu...) ne sme sebi da dozvoljava princip toplo (pre dve sedmice najbolji, ne samo zbog gola, protiv Mladosti u Lučanima) – hladno.
U protivnom, u navijačkim pričama živeće samo kroz: „bio jednom jedan...” ili, „au, šta je taj mogao da napravi...”
Dobronamerna fusnota sa snagom za dobrano samoispitivanje: na velikoj sceni, shodno činjenici da je u trenerskom esnafu još kao dečkić okarakterisan „za velika dela”, pojavio se mnogo ranije od godinu mlađih Pavlovića i Erakovića, pa – tandem Strahinja u reprezentaciji, a...
Markoviću, uostalom kao i Partizan, znaš recept – moraš (skoro) uvek kao protiv Kelna!
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
