Sećanje na Mišu Tumbasa: Srce nije izdržalo bez Partizana

Kad kažete Miroslav Gajić, malo njih bi znalo o kome je reč. Kad kažete Miša Tumbas ili Miša Baksuz, svi znaju da je to jedna od najvećih Partizanovih navijačkih ikona.

Bio je ljubimac mnogih generacija crno-belih fudbalera, košarkaša, rukometša, odbojkaša... Svi pamte njegove povike: „Omereee”, „Dule, Dulence”, „Tošoooo daj pariceee...”. Prošlo je tri godine otkako je prestalo da kuce srce Miše Tumbasa, a FK Partizan nije zaboravio datum kad se preselio na anđeoske tribine.

Povodom godišnjice smrti Miroslava Gajića, na sajtu fudbalskog kluba je objavljen tekst koji vam prenosimo u celini:

• Partizan je veliki klub, bogate tradicije i ponosne istorije koji su zbog vrednosti koje neguje zavoleli mnogi ljubitelji fudbala, ne samo u Srbiji i bivšim jugoslovenskim republikama, već i širom Evrope i sveta. Među onima koji su se identifikovali sa crno-belim bojama bili su mnogi poznati državnici, umetnici, sportisti, muzičari i javne ličnosti, kao i još veći broj „običnih ljudi” koji u Partizanu i Humskoj ulici osećaju deo sebe i koji na hramu fudbala pronalaze mir i odmor od svakodnevnih problema.

• Međutim, nijedan navijač Parnog valjka, a u istoriji ih je bilo baš mnogo, dok će ih u budućnosti biti još više, nije bio toliko poznat i omiljen među ostalima kao što je to bio Miša Tumbas.

• Rođen je kao Miroslav Gajić davne 1954. godine i od kad zna za sebe je voleo Partizan. Iskreno, emotivno i čisto, kako je to samo on umeo.

• Nije bilo sportske discipline u kojoj su se takmičili momci i devojke u crno-belim dresovima, a da on nije došao da im pruži podršku. Glasnu, snažnu i energičnu.

• Partizan je za njega bio sve i pored nas nije imao nikoga, osim svoje komšinice Goce koja se godinama brinula o njemu. Imao je i navijače našeg kluba koji su mu udruženom akcijom renovirali kuću u Bariču i pomagali mu da prebrodi bar deo problema, kojih je u životu imao baš mnogo.

• Ali ti problemi koliko god veliki bili nisu bili veći od ljubavi prema klubu i želje da bude. Uvek i svuda. Prepreka i izgovora za njega nije bilo i jedino što je moglo da ga spreči da gleda klub koji voli je to da Partizan više ne igra utakmice. I na žalost, upravo to se i dogodilo te ružne, tužne i nesrećne 2020. godine.

Svetom je zavladala epidemija koronavirusa, sve je stalo, pa tako nije bilo ni sportskih mečeva. Nikakvih. Čak ni onih pionirskih.

Miša to nije mogao da izdrži i otišao je tiho pravo u legendu, jer kako reče njegova komšinica Goca tog 4. aprila 2020. godine:

„Obdukcija nije potrebna. Ubeđena sam da je umro od prevelike tuge, od nemogućnosti što ne može da gleda svoj Partizan. Srce nije izdržalo”.