Često je počinjao u petorci. Tada obično kao „trojka“. Dobar deo sezone ulazio kao zamena Kevina Pantera. U jednom delu bio i oslonac u odbrambni, čija su zaduženja bili glavni protivnički igrači. Svih pozicija.
A onda...
U toku je utakmica sa Olimpijakosom. Na terenu neobično niska petorka Partizana. Koja je još „snižena“ ulaskom Joanisa Papapetrua. U tom trenutku sa terena ka klupi se okreće Uroš Trifunović i pita:
- Jesam ja sad „četvorka“?
Da, bio je. I tada, a posebno u utakmicama ABA lige koje su usledile. Kada su Željko Obradović i njegovi saradnici morali pomalo i da pomeraju pozicije, jer nisu mogli da računaju na suspendovanog Matijasa Lesora. A već u prvoj sledećoj Trifunović je – baš sa pozicije „četiri“ – bio džoker. Kada se lomio meč protiv Cedevita Olimpije, ubacio je jako važne poene – zakucavanje uz faul, pa trojku. Bio skroz dobar u odbrani, u ključnim trenucima iznudio i neke faulove u napadu rivala.
Dosta važan dodatak priči – javnosti u Srbiji predstavio se kao plejmejker juniorske reprezentacije koja je osvojila zlato na Evropskom prvenstvu 2018, u Rigi.
Što sve zajedno jeste pokazatelj kako se u godinama koje je proveo u Partizanu menjao kao igrač. Kako je rastao.
- Veliki napredak – baš te reči upotrebio je Trifunović upitan kako vidi vreme koje je proveo u Humskoj.
I – da - to zaista jeste veliki napredak. Od čupavog dečaka, do sada već ozbiljnog čoveka. Koji zna svoju ulogu. Koji prihvata svoju ulogu.
- Kada dođeš kao dete, jednostavno shvatiš da seniorska košarka nema veze sa juniorskom – dodao je.
Mnogi to ne shvate i zalutaju. Istni za volju – u jednom trenutku delovalo je i da Trifunović luta. Sada već deluje da je pronašao put. I da je stabilan na tom putu. Iako je promenio mnogo trenera u Partizan, ipak moglo bi da se kaže i da je imao sreće. Jer...
- Trenirali su me neki neverovatni treneri, sada je tu Željko Obradović, nema potrebe tu ništa da komentarišem – dodao je.
Od svih je nešto naučio. Uostalom...
- Imao sam i razne uloge, od plejmejkera, do sada gde nekada igram i četvorku. Učim. Stvarno učim dosta. A mislim i da napredujem. Bukvalno pokušavam da budem što strpljiviji i što bolji, da svaki dati momenat iskoristim.
Vrlo dobro zna da pravim pristupom sebi „kupuje“ minute.
- Imamo 12 igrača koji mogu da igraju, bukvlano, celu utakmicu. Veoma je značajno da se izboriš za neke minute, da kao mlad igrač imaš neku ulogu.
I još nešto...
- Uvek pokušavam da poslušam trenera, da poslušam savet, da to što on traži od mene i uradim na najbolji mogući način. To je, jednostavno, moj mentalitet. Pokušavam da pomognem čoveku za koga igram.
Gde vidi sebe i Partizan dalje, upitan je. Kaže...
- Ne volim da pričam o budućnosti. Pokušavam da ostanem u sadašnjem trenutku. Ali, mislim da idemo dobrim putem. Imamo naše ciljeve, fokusirani smo na svaku sledeću utakmicu, svaki sledeći trening. Isto tako, i za svoju budućnost mislim da treba da uživamo u trenutku i da probam da ostvarim ono što želim od malena.
Uostalom – ovo gde se sada nalazi smatra kao nekakvu privilegiju.
- Meni je ovo prva sezona da igram Evroligu i zahvalan sam na tome. Pokušavam da kada god sam umoran, pronađem neku dodatnu motivaciju, da odradim najbolje moguće. Nebitno da li je to trening ili utakmica.
Nije mu problem ni pakleni ritam, gde se utakmice nižu – neretko – i na dva dana.
- Retko kada imamo slobodno vreme. Jedino baš ako su tri-četiri dana između utakmica. Ja uglavnom i tada dođem treniram, ili odradim teretanu. Zbog sebe, naravno. Sad smo imali period gde smo dve nedelje bili kod kuće. Ali uživanje je igrati u tim velikim halama, protiv najboljih igrača u Evropi. To je privilegija.
A posebna privilegija je svaki meč na domaćem terenu igrati pred 20.000 navijača.
– Prelepo je igrati u svom gradu. U prvim godinama kada sam došao u Partizan uglavnom smo bili u Pioniru koji je uvek bio pun. Nebitno kakvi su rezultati i da li je važna utakmica. Sada je puna Arena. Velika je čast igrati pred takvim navijačima. Daju ti neki dodatni motiv da odigraš najbolje što možeš. Zaista mislim da imamo najbolje navijače u Evropi i na svetu.
Za kraj – imao je poruku za njih.
- Mnogo nam značite, mnogo vas volimo i nadam se da će na svakoj utakmici da bude puna Arena – poručio je Trifunović.
KAD SMO IŠLI NA UTAKMICE I ZNALI DA POBEĐUJEMO
Igrač je sa najdužim stažom u Partizanu. Prošao je neke baš dobre, ali i neke ne tako sjajne trenutke u klubu. Vraćajući film na te godine, Trifunović je rekao:
- Ova sezona je najbliža onoj sezoni kada je bio Trinkijeri i kada smo bukvalno išli na utakmicu i znali da pobeđujemo. Ta sezona mi je ostala u sećanju. Verovatno jer mi je bila prva u Partizanu. Ostaje neki žal, jer se ta sezona nije završila. Mislim da smo imali prilično dobre šanse da uradimo neke velike stvari.
Dodao je...
- Ove sezone je isto. Za sada ide odlično. Naravno, mi znamo naše ciljeve. Ne želim ništa da pričam unapred. Idemo korak po korak, pa šta bude bude.
FIFA SA MATIJASOM
O dobroj atmosferi koja vlada u Partizanu, mnogo toga je već rečeno. Trifunović je samo dodao:
- To je zaista skup neverovatnih momaka. Družimo se i van terena dosta. Prelepo mi je da provodim vreme sa njima.
U slobodno vreme – koga nema previše – uglavnom gleda serije, igra igrice. Na pitanje da preporuči neku, rekao je...
- Samo FIFA.
Otkrio je i sa kojim saigračem najčeše igra.
- Sa Matijasom.
I – ko pobeđuje?
- Igramo zajedno, igramo dva na dva. Ne bih da se sad uvredi – dodao je uz osmeh.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
