Често је почињао у петорци. Тада обично као „тројка“. Добар део сезоне улазио као замена Кевина Пантера. У једном делу био и ослонац у одбрамбни, чија су задужења били главни противнички играчи. Свих позиција.
А онда...
У току је утакмица са Олимпијакосом. На терену необично ниска петорка Партизана. Која је још „снижена“ уласком Јоаниса Папапетруа. У том тренутку са терена ка клупи се окреће Урош Трифуновић и пита:
- Јесам ја сад „четворка“?
Да, био је. И тада, а посебно у утакмицама АБА лиге које су уследиле. Када су Жељко Обрадовић и његови сарадници морали помало и да померају позиције, јер нису могли да рачунају на суспендованог Матијаса Лесора. А већ у првој следећој Трифуновић је – баш са позиције „четири“ – био џокер. Када се ломио меч против Цедевита Олимпије, убацио је јако важне поене – закуцавање уз фаул, па тројку. Био скроз добар у одбрани, у кључним тренуцима изнудио и неке фаулове у нападу ривала.
Доста важан додатак причи – јавности у Србији представио се као плејмејкер јуниорске репрезентације која је освојила злато на Европском првенству 2018, у Риги.
Што све заједно јесте показатељ како се у годинама које је провео у Партизану мењао као играч. Како је растао.
- Велики напредак – баш те речи употребио је Трифуновић упитан како види време које је провео у Хумској.
И – да - то заиста јесте велики напредак. Од чупавог дечака, до сада већ озбиљног човека. Који зна своју улогу. Који прихвата своју улогу.
- Када дођеш као дете, једноставно схватиш да сениорска кошарка нема везе са јуниорском – додао је.
Многи то не схвате и залутају. Истни за вољу – у једном тренутку деловало је и да Трифуновић лута. Сада већ делује да је пронашао пут. И да је стабилан на том путу. Иако је променио много тренера у Партизан, ипак могло би да се каже и да је имао среће. Јер...
- Тренирали су ме неки невероватни тренери, сада је ту Жељко Обрадовић, нема потребе ту ништа да коментаришем – додао је.
Од свих је нешто научио. Уосталом...
- Имао сам и разне улоге, од плејмејкера, до сада где некада играм и четворку. Учим. Стварно учим доста. А мислим и да напредујем. Буквално покушавам да будем што стрпљивији и што бољи, да сваки дати моменат искористим.
Врло добро зна да правим приступом себи „купује“ минуте.
- Имамо 12 играча који могу да играју, буквлано, целу утакмицу. Веома је значајно да се избориш за неке минуте, да као млад играч имаш неку улогу.
И још нешто...
- Увек покушавам да послушам тренера, да послушам савет, да то што он тражи од мене и урадим на најбољи могући начин. То је, једноставно, мој менталитет. Покушавам да помогнем човеку за кога играм.
Где види себе и Партизан даље, упитан је. Каже...
- Не волим да причам о будућности. Покушавам да останем у садашњем тренутку. Али, мислим да идемо добрим путем. Имамо наше циљеве, фокусирани смо на сваку следећу утакмицу, сваки следећи тренинг. Исто тако, и за своју будућност мислим да треба да уживамо у тренутку и да пробам да остварим оно што желим од малена.
Уосталом – ово где се сада налази сматра као некакву привилегију.
- Мени је ово прва сезона да играм Евролигу и захвалан сам на томе. Покушавам да када год сам уморан, пронађем неку додатну мотивацију, да одрадим најбоље могуће. Небитно да ли је то тренинг или утакмица.
Није му проблем ни паклени ритам, где се утакмице нижу – неретко – и на два дана.
- Ретко када имамо слободно време. Једино баш ако су три-четири дана између утакмица. Ја углавном и тада дођем тренирам, или одрадим теретану. Због себе, наравно. Сад смо имали период где смо две недеље били код куће. Али уживање је играти у тим великим халама, против најбољих играча у Европи. То је привилегија.
А посебна привилегија је сваки меч на домаћем терену играти пред 20.000 навијача.
– Прелепо је играти у свом граду. У првим годинама када сам дошао у Партизан углавном смо били у Пиониру који је увек био пун. Небитно какви су резултати и да ли је важна утакмица. Сада је пуна Арена. Велика је част играти пред таквим навијачима. Дају ти неки додатни мотив да одиграш најбоље што можеш. Заиста мислим да имамо најбоље навијаче у Европи и на свету.
За крај – имао је поруку за њих.
- Много нам значите, много вас волимо и надам се да ће на свакој утакмици да буде пуна Арена – поручио је Трифуновић.
КАД СМО ИШЛИ НА УТАКМИЦЕ И ЗНАЛИ ДА ПОБЕЂУЈЕМО
Играч је са најдужим стажом у Партизану. Прошао је неке баш добре, али и неке не тако сјајне тренутке у клубу. Враћајући филм на те године, Трифуновић је рекао:
- Ова сезона је најближа оној сезони када је био Тринкијери и када смо буквално ишли на утакмицу и знали да побеђујемо. Та сезона ми је остала у сећању. Вероватно јер ми је била прва у Партизану. Остаје неки жал, јер се та сезона није завршила. Мислим да смо имали прилично добре шансе да урадимо неке велике ствари.
Додао је...
- Ове сезоне је исто. За сада иде одлично. Наравно, ми знамо наше циљеве. Не желим ништа да причам унапред. Идемо корак по корак, па шта буде буде.
ФИФА СА МАТИЈАСОМ
О доброј атмосфери која влада у Партизану, много тога је већ речено. Трифуновић је само додао:
- То је заиста скуп невероватних момака. Дружимо се и ван терена доста. Прелепо ми је да проводим време са њима.
У слободно време – кога нема превише – углавном гледа серије, игра игрице. На питање да препоручи неку, рекао је...
- Само ФИФА.
Открио је и са којим саиграчем најчеше игра.
- Са Матијасом.
И – ко побеђује?
- Играмо заједно, играмо два на два. Не бих да се сад увреди – додао је уз осмех.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
