Avramović: Imamo pravo da sanjamo i niko nam to neće oduzeti

Nisu to bili laki dani. Čak i sada, kada je sve prošlo i kada je to samo sećanje, nije lako pričati o tome. Ali, na licu Alekse Avramovića čitao se jasan mir dok je govorio o tih šest meseci pauze. O tome kako je od pregleda do pregleda brojao dane. Kako je često morao sve ispočetka. Iako je mislio da je sa odbrojavanjem završio.

I tako – sve dok zaista nije završio. I dok nije ponovo postao igrač koji menja energiju na terenu, koji gura Partizan ka pobedama.

Mir! Jer – znao je da će doći trenutak kada će sve biti ovako kako sada jeste.

- Naravno da sam znao – rekao je odlučnim ton. I dalje skroz miran.

Jer...

- Znao sam Partizanov sistem, znao sam Željkov sistem, da su navijači tu i da će te uvek bodriti. I kada bude dobro i kada bude bilo loše, oni će ti pružati podršku. Samo treba da daješ sto posto sebe. To kod mene nikada nije bilo upitno.

Tako da...

- Znao sam da će se vratiti sve kad tad. I evo... Bogu hvala, u dobrom periodu je došla i dobra forma.

Zastao je, jer nije sve ipak išlo lagano.

- Malo je bilo problema u tom periodu adaptacije, kada sam se tek vratio. Ali sada igram u svojoj prepoznatljivoj formi. Tako da, super se osećam.

Ali – gde čovek pronađe snagu u takvim trenucima kakve je u drugoj polovini prošle godine proživeo? I to prvi put u karijeri ih doživeo. Avramović kaže...

- Svako traži u nekim svojim stvarima. Mene je konkretno vera u Boga vratila na pravi put. Oduvek sam verovao i verovaću još više.

Zato je pred uskršnje praznike bio pomalo pomešanih osećanja.

- Iskreno, bilo mi je žao što smo igrali protiv Panatinaikosa na Veliki petak. Jer je to najtužniji dan u celokupnom hrišćanskom svetu. Teško je uskladiti radovanje i tu neku tugu i žalost sa verske strane. Ali, opet, napravili smo jedan od najvećih uspeha u novijoj istoriji Partizana. Klub dosta dugo nije igrao Evroligu, a evo u prvoj sezoni po povratku smo došli do Top 8. Imamo pravo da sanjamo i niko nam to neće oduzeti.

Dok je bio povređen, a posebno kada je ekipa bila na putovanjima, Avramović je koristio vreme koje je neočekivano dobio kako bi obišao i manastire. Posebno je jedan na njega ostavio utisak.

- Hilandar! Sada sam bio prvi put tamo i oduševio sam se. Taj mir svetinje koja je opstala toliki broj godina, proživela uspone i padove. Mesto gde zaboraviš svakodnevni život. Ne mogu ni da opišem koliko je to lep osećaj.

Kaže – nije ga povreda „preobrazila“. Oduvek je bio vernik.

- Od kad znam za sebe... Tako te roditelji vaspitaju. Moja porodica je verujuća. Iskreno, u tome nalazim snagu i mir.

Zato mu ne pada lako ni to što će uskršnje praznike provesti daleko od kuće – Partizan u ponedeljak gostuje u Zadru.

- Teška utakmica koja mora da se pobedi. U ABA ligi su nam ostale dve dosta teške utakmice. Možda i najteže gostovanje, Budućnosti u Podgorici. Partizan gde god da dođe, uvek je puna hala. Svakome je želja da se takmiči protiv najboljih.

Tako da...

- Nema vremena za bilo kakvo drugo razmišljanje, mada mi je iskreno žao što neću provesti Uskrs u Čačku, sa porodicom. To je najsrećniji dan u hrišćanskom svetu. Tog dana tašta sprema jagnjetinu, mama prasetinu... Kad bude ta kombinacija, holesterol ode na 200, ali bude lepo – uzvratio je Avramović uz osmeh.

Tako je izgledao njegov povratak na teren, posle te višemesečne pauze. Ali, kad se sad osvrne na svoj celokupan put, kako mu to izgleda, pitamo. Da li je išlo brže ili sporije nego što je očekivao? Da li ga je taj put doveo tamo gde je želeo da bude? Avramović kaže...

- Doveo me sigurno tamo gde sam želeo da budem. I na tom putu nisam preskakao lestvice. Išao sam korak po korak. Možda sporo, ali dosledno i podignute glave. Od naše B lige, preko KLS, italijanskog i španskog prvenstva do sada Partizana i Evrolige. Kako je sam ja rastao kao igrač, tako je rastao i rang košarke u kome se nalazim. Sada je to Evroliga, i stvarno mislim da sam svojim radom, uz sve ljude koji su u tom procesu bili uz mene, koji su i dalje tu i koji će tu i ostati, zaslužio da budem tu.

I zato...

- Zahvalnost i svima njima.

U košarkaškoj javnosti ide i šaljiva priča kako je povratkom Alekse Avramovića Partizan počeo da igra dobro, jer on „apsorbuje“ sav „bes“ Željka Obradovića. Zbog tog čuvenog „Aleksaaa“, ostali su sada potpuno „rasterećeni“.

- Kupim to, kao neki „sunđer“ – rekao je Avramović, ne prestajući da se smeje.

Šalu na stranu...

- Ne morate da slušate način na koji vam to govori, Željko uvek samo i isključivo želi da vam pomogne i da od svakog od nas napravi boljeg igrača. I nikada ne odustaje od svog igrača. To kada znate, sve mnogo lakše ide.

Kada je shvatio da Obradović od njega neće odustati, pitamo.

- Znao sam to od prvog dana, zato što je insistirao na mom dolasku – kaže Avramović.

Zastao je, kao da je tražio prave reči...

- I kroz periode kada sam stvarno loše igrao i kada, možda zbog partija koje sam pružao nisam ni zaslužio da budem toliko na terenu, on me je trpeo i istrpeo. Onda sam i njemu i Partizanu doneo neke velike pobede. O njegovom košarkaškom znanju uopšte nema potrebe ni pričati.

Možda bismo mogli malo o tom zagrljaju posle utakmice u Monaku...

- A to je bio dosta emotivni trenutak. Padne ti kamen sa srca, posle 33 kola, velikih pobeda, ali i nekih nesrećno izgubljenih utakmica. Neke smo „unapred“ dobili, pa nesrećno izgubili. Na neke smo otišli „onako“, a pobedili.

U svakom slučaju...

- Kada sam dolazio u Partizan znao sam kakav će to biti proces i kakav ću biti igrač. Od trenutka kada sam potpisao, pa do ovog našeg razgovora ja sam mnogo bolji igrač.

U kom segmentu najviše, pitamo...

- Najviše u tim plejmejkerskim stvarima. Ne „divljam“ kao pre, u smislu da sam ranije uzimao veliki broj šuteva, nekada čak i nerezonskih. Sada za to nije trenutak.

Dalje...

- Odbranu sam popravio mnogo od trenutka kada sam došao u Partizan. Stvarno mislim da igram dosta i čistije i konkretnije. Kako individualnu, tako i timsku. Šut mi je takođe bolji. Posebno selekcija šuta. Opet, kada igrate plejmejkera, učite celu karijeru. Osećam da još ima prostora za napredak. A biće i vremena.

Kad je već otvorio temu pozicije na kojoj igra – kroz karijeru nije bio plejmejker. Kaže – odgovara mu.

- U mlađim selekcijama sam bio plejmejker, sve do seniorske sezone u Borcu. Posle toga sam u Italiji i Španiji bio „dvojka“, sada me Željko vratio na poziciju „jedan”. Mada, kombinujemo se, dopunjavamo, šta je u kojoj prilici potrebno.

Sada igra najbolju košarku u karijeri, i to na najvišem nivou. Ali, zanimalo nas je, da li ima nešto što bi uradio drugačije?

- Ne bih! Sve bih opet isto. U svaku odluku koju sam do sada doneo u životu sam ubacio celog sebe. Uostalom, da nisam pravio poteze koje sam pravio, ne bih sada bio na ovom mestu. U pravom trenutku sam birao da idem u inostranstvo, u pravom trenutku sam se vratio u Srbiju da sarađujem sa Željkom i da igram za Partizan. Suvišno je pričati o tome koliki je Partizan.

I koliko je veliki pritisak igrati za Partizan.

- Tu rezultat mora da se napravi, a to znači da moraju da se pobeđuju velike utakmice. Mi smo dosta velikih utakmica ove sezone dobili, a još mnogo velikih utakmica je ispred nas – poručio je Aleksa Avramović.