Jovo Caković: Praznično i radno, moja porodica živi za odbojku

Jovo Caković, prvi stručnjak Jedinstva iz Stare Pazove, barem nema glavobolju kada dođu praznici. Jer, njegove četiri dame, lepša polovina Maja i naslednice Dunja, Jovana i Tara, su tu da „uskoče“ ako treba da se pripremi sve što je potrebno za praznik. Kažu jednostavno je, jer dok Caković priprema taktiku ovog puta u zadatku „kako srušiti Ub“ u pohodu na tron, ženski deo zadužen je za Uskrs.

Navikao je Caković na ovakve, radne dane. Štaviše, priznaje koliko ih voli ali iz totalno druge vizure:      

- Nemam ni ja, ni igračice problem u glavi. Srećni smo što smo učesnici finala, deo finala. Više volim da učestvujem, da se takmičim, bez obzira što se potrefilo da pada oko Uskrsa. Uvek se dogovorimo i ispadne dobro za sve. Ne rasipamo energiju razmišljajući zašto smo u sali, zašto sada igramo.. Obeležićemo i Uskršnji petak i Uskrs, u kućama i sa najbližima – kaže Caković.

Tata i suprug u miru skenira rivala, radi se na taktici, za to vreme, u kući je sve potaman, praznično:

- Imam tu vrstu odgovornosti i prema poslu i prema prazniku. Sve ide svojim tokom, farbaju se jaja, uživamo u tim svakodnevnim trenucima. Kao i svakog dana tako i oko praznika, moja porodica se ponaša isto. Moje dame imaju mnogo razumevanja, one žive za odbojku, iako im se to ne nameće.

Poznato je koliko i u klubu iz Stare Pazove, koji je ove sezone eksplodirao na domaćoj i evropskoj pozornici, vode računa o rođendanima, važnim datumima, često se slave uspesi. To je prosto kodeks koga se svi drže:

- Evo otkriću, mada ni igračice ne znaju. One će u nedelju prepodne biti slobodne, biće sa porodicom, prijateljima, a uveče ćemo svi zajedno da proslavimo Uskrs. Mi se držimo tih stvari, negujemo to u klubu, stručni štab, ekipa, čelnici. To je potrebna harmonija, to je nešto na čemu insistiram. Samo mir i jedno lepo praznično veče.

Ub, rival koji stoji na putu do titule:

- Spremamo se za tu borbu. Onog trenutka kada smo završili utakmice sa Crvenom zvezdom, spustili smo loptu, nema tenzije i nema potrebe za euforijom. To je završeno, to se zaboravlja. Ponavljam, u miru, u laganom ritmu, kada prvu završimo, nastavljamo sa pripremom. Dakle jasno je, korak po korak. I strpljenje koje se pokazalo ključnim. Primer je recimo poslednja utakmica Vojvodine i Spartaka iz Subotice, u kome je s jedne strane samo mali pad koncentacije, dao onom drugom koji je bio strpljiv da se vine i trijumfuje. Ub nam je dobro poznat rival. Naučili smo lekcije ove sezone, naučili i u Kupu kada je bilo 2:0 za nas pa smo poraženi. Preiskusna ekipa su, imaju mnogo utakmica u nogama. Zato im dajem ulogu favorita. A da će serija biti neizvesna, hoće! – svestan je Caković, velikog posla koji ga očekuje, dok će nakratko uživati u najvećem hrišćanskom prazniku.