Јово Цаковић: Празнично и радно, моја породица живи за одбојку

Јово Цаковић, први стручњак Јединства из Старе Пазове, барем нема главобољу када дођу празници. Јер, његове четири даме, лепша половина Маја и наследнице Дуња, Јована и Тара, су ту да „ускоче“ ако треба да се припреми све што је потребно за празник. Кажу једноставно је, јер док Цаковић припрема тактику овог пута у задатку „како срушити Уб“ у походу на трон, женски део задужен је за Ускрс.

Навикао је Цаковић на овакве, радне дане. Штавише, признаје колико их воли али из тотално друге визуре:      

- Немам ни ја, ни играчице проблем у глави. Срећни смо што смо учесници финала, део финала. Више волим да учествујем, да се такмичим, без обзира што се потрефило да пада око Ускрса. Увек се договоримо и испадне добро за све. Не расипамо енергију размишљајући зашто смо у сали, зашто сада играмо.. Обележићемо и Ускршњи петак и Ускрс, у кућама и са најближима – каже Цаковић.

Тата и супруг у миру скенира ривала, ради се на тактици, за то време, у кући је све потаман, празнично:

- Имам ту врсту одговорности и према послу и према празнику. Све иде својим током, фарбају се јаја, уживамо у тим свакодневним тренуцима. Као и сваког дана тако и око празника, моја породица се понаша исто. Моје даме имају много разумевања, оне живе за одбојку, иако им се то не намеће.

Познато је колико и у клубу из Старе Пазове, који је ове сезоне експлодирао на домаћој и европској позорници, воде рачуна о рођенданима, важним датумима, често се славе успеси. То је просто кодекс кога се сви држе:

- Ево открићу, мада ни играчице не знају. Оне ће у недељу преподне бити слободне, биће са породицом, пријатељима, а увече ћемо сви заједно да прославимо Ускрс. Ми се држимо тих ствари, негујемо то у клубу, стручни штаб, екипа, челници. То је потребна хармонија, то је нешто на чему инсистирам. Само мир и једно лепо празнично вече.

Уб, ривал који стоји на путу до титуле:

- Спремамо се за ту борбу. Оног тренутка када смо завршили утакмице са Црвеном звездом, спустили смо лопту, нема тензије и нема потребе за еуфоријом. То је завршено, то се заборавља. Понављам, у миру, у лаганом ритму, када прву завршимо, настављамо са припремом. Дакле јасно је, корак по корак. И стрпљење које се показало кључним. Пример је рецимо последња утакмица Војводине и Спартака из Суботице, у коме је с једне стране само мали пад концентације, дао оном другом који је био стрпљив да се вине и тријумфује. Уб нам је добро познат ривал. Научили смо лекције ове сезоне, научили и у Купу када је било 2:0 за нас па смо поражени. Преискусна екипа су, имају много утакмица у ногама. Зато им дајем улогу фаворита. А да ће серија бити неизвесна, хоће! – свестан је Цаковић, великог посла који га очекује, док ће накратко уживати у највећем хришћанском празнику.