„Pozovi M radi“... Može i „ubistva“ ali rivala i to „Mikasom“. Priča u kultnom filmu vezuje se za tenisera, ovde je glavni protagonista odbojkaš Milija Mrdak. Kapiten Partizana, MVP finala plej-ofa, MVP Kupa Srbije, iznad svega, momak za primer, koji je tokom bogate sportske karijere, uz životno iskustvo i vaspitanje naučio da retko kad govori u prvom licu jednine. Kod Milije je uvek „Mi“!
Kako je i sam priznao upitan za individualna priznanja, odgovorio je:
- Malo mi je neprijatno. Da nije tima...I verujte, kada Milija to kaže, tako je.
Da li ste mogli da zamislite lepši povratak u Srbiju, u Superligu?
- Ovako nešto sam priželjkivao i nadao sam se da se baš završi sa tri trofeja. Ne dešava se često. Drago mi je što je bilo u godini kada sam se vratio u Partizan. Najviše zbog cele ekipe. Prvi put u karijeri sam igrao sa fantastičnim momcima. Kao grupa, svaki pojedinačno, zaslužili smo sezonu sa tri pehara, za najlepšu uspomenu!
Nije lako u danima slavlja, vratiti film i izabrati najbolju, najtežu utakmicu. Vi, kao od šale ?
- Najteža, bilo je polufinale Kupa, druga utakmica protiv Radničkog. Morali smo da pobedimo kako znamo i umemo posle njihovog trijumfa u prvoj. Psihički jako teško, ali smo uspeli. Početak plej-ofa, poraz od Zvezde. Prva sledeća znamo da je biti ili ne biti. I odigrali smo fantastično. Vodili smo se time kakvu smo sezonu imali. Bilo bi nam baš žao da je završimo na taj način. I uspeli smo do preokreta, u utakmicama u kojima se ispostavilo da je rival tada pružao neverovatne partije dostojne borbama za titulu.
Kako se slavilo u porodici Mrdak-Radojičić?
- Šalili smo se stalno. Sestra Ivana je osvojila krunu sa Poštarom 064, supruga Martina dok je Vizura harala scenom i kačila prvenstvene zvezdice, cela porodica Radojičić je stajala iza toga. Nije im bilo ravnih. Samo ja nisam imao u Srbiji. Pomislih, hajde, moram i ja, pa da zaokružimo. I dogodilo se.
Da li ovu sezonu možete da uporedite sa nekom od prethodnih?
- Što se tiče konkretno trofeja, prošle u Švajcarskoj nam je izmakao Superkup. Ali Kup i titula bili su u vitrinama. Ali, kada u svojoj zemlji napraviš rezultat, osvojiš pehare, poseban je osećaj, u svakom smislu je jedinstven.
Koji klubovi u Srbiji su Vas iznenadili prijatno ili neprijatno?
- Uh, nisam pratio ekipu po ekipu, jer sam, kao i svi moji saigrači, bili fokusirani samo na naš ritam, i radili najbolje što znamo. Spartak iz Subotice, mislim da je nesrećno ispao. Svi su već videli taj kontranapad, digli ruke od toga da će Vojvodina proći. Ima kontinuitet, dve godine je stizao do kraja šampionata. Crvena zvezda kroz celu sezonu se borila, pokušavala da nađe ritam. U globalu, liga je bila na mnogo višem nivou nego što je u poslednjih deset godina ako ne i više. Mnogo starijih i iskusnijih igrača se vratilo. Prvenstvo je bilo kvalitetno, sama odbojkaška predstava zanimljivija.
A Vojvodina, tri puta ste ih rušili za trofej?
- Od prvog meča finala Superkupa, kažu svi početak je, nijedna ekipa nije u formi, pravom ritmu. Osvojili smo ga. Onda već sledi priča o Kupu i plej-ofu. Finale Kupa Srbije. Junački smo se izborili za to. Vojvodina je izgledala fantastično. Ipak, kroz celu utakmicu smo pričali međusobno, samo da gledamo sebe, čekamo dve, tri, situacije da povežemo napade, da ih poremetimo To smo i uspeli, a kod njih se primetio pad. Otvaramo novo poglavlje, plej-of. Ponovo mi kao već vlasnici dva pehara razmišljamo da je sada ovaj čin najvažniji. Isto razmišlja i rival koji je izgubio dva finala od nas. U glavi nam stoji hajde da osvojimo titulu. Dočekali smo potpuno drugačije. Znali smo koliko mi možemo, i šta hoćemo. Gledali smo samo sebe. Posle prve dobijene, rečenica koju smo zapisali, da ništa nije gotovo. Druga, najteža, treba da se potvrdi brejk. Ukoliko to ne uradimo, kao da nismo ništa ni igrali. Ponovo pobeda. Treća, znali smo da nemaju šta da izgube, moraju da idu hrabrije. Osetili smo trenutak tokom utakmice kada treba da žargonski, slomiš rivala. Nastavili smo po istoj recepturi, mirnije, da probamo. I.. Tu je i treći trofej.
O „deci“ Partizana, sa Vama, Kapurom i Bjelicom kao „matorim“, dosta se pominjala ta energija?
- Cele ekipa, ti mlađi igrači, stvarno su predivni momci. I uvek ću to da apostrofiram. I da je Bjelica bio kapiten, ništa se ne bi promenilo. Toliko su pozitivni, iskreni i emotivni u svakom trenutku. Uspeh, ili ne, oni su tu bodre, navijaju i u očima im vidimo da je to iskreno. Aleksa Mandić, primer, šta je momak sve uradio ove sezone, ne samo u finalu Kupa, plej-ofu, tokom sezone. Nama starijim i on i ostali momci, mnogo su olakšali posao. Kad imaš takav tim, da nema „mrlju“, loše poglede, lepše je svima. Takođe i naš stručni štab. Kada se takva celina sklopi, uspeh je slađi!
ĆERKA MONIKA UKRALA „ŠOU“, SAMO DA PADAJU KONFETE...
Nasmejao se sa 454 poena broj 1 u ekipi, upitan kako su dame, supruga Martina, starija ćerka Monika, preživljavale utakmice, lepe trenutke, kada su se osvajale titule:
- Moniki je najvažnije bilo da počnu da padaju konfete na kraju i zato je stalno virila i gledala uz pitanje, „Tata, jel ima ili nema pehara“. Na finalu Kupa ostala je iza ponoći zbog dodele i ceremonije. Onda sama proceni kada se igraju utakmice, sledi uobičajeno „Jel ima pehar“. Ako je odgovor da nije još trenutak, ona odlučno kaže, „onda ne idem“. Do ovog poslednjeg smo brojali zajedno. I dočekala je svoje konfete i slavlje. Naravno, supruga je bila uvek tu, a mlađa naslednica Anika, ona ima 10 meseci, nije svesna šta se dešava...
PREKID KARIJERE ALI UŽIVANjE U BUDVI...
Ivana Mrdak, dve godine mlađa sestra, takođe odbojkašica, od Poštara 064, Spartaka iz Subotice, Železničara iz Lajkovca, Jedinstva iz Stare Pazove, do nemačkog Dredsnera. A želela je u Poljsku za kraj:
- Ivana je u Budvi s verenikom. Nije više u odbojci, imala je nekih zdravstvenih problema. Posle Nemačke, htela je da nastavi da igra u Poljskoj, i potpisala je. Ali posle operacije koju je imala, doktori su bili izričiti da ne može više da igra. Uvek kažem, ako je vreme, treba da se prekine, možda je čak i taj život lepši, realniji, nego ovaj, surov sportski.
PORUKA EKIPI – MNOGI OD VAS BIĆE NOSIOCI IGRE..
Nije želeo mnogo da duži, obratio se Mrdak saigračima nove generacije koja je ispisala zlatno, istorijsko poglavlje stranica u Humskoj:
- Želim im da ostanu takvi kakvi jesu. Sigurno da će mnogi od njih biti nosioci igre, voditi glavnu reč ili u Partizanu ili u timovima u kojima budu igrali.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
