„Позови М ради“... Може и „убиства“ али ривала и то „Микасом“. Прича у култном филму везује се за тенисера, овде је главни протагониста одбојкаш Милија Мрдак. Капитен Партизана, МВП финала плеј-офа, МВП Купа Србије, изнад свега, момак за пример, који је током богате спортске каријере, уз животно искуство и васпитање научио да ретко кад говори у првом лицу једнине. Код Милије је увек „Ми“!
Како је и сам признао упитан за индивидуална признања, одговорио је:
- Мало ми је непријатно. Да није тима...И верујте, када Милија то каже, тако је.
Да ли сте могли да замислите лепши повратак у Србију, у Суперлигу?
- Овако нешто сам прижељкивао и надао сам се да се баш заврши са три трофеја. Не дешава се често. Драго ми је што је било у години када сам се вратио у Партизан. Највише због целе екипе. Први пут у каријери сам играо са фантастичним момцима. Као група, сваки појединачно, заслужили смо сезону са три пехара, за најлепшу успомену!
Није лако у данима славља, вратити филм и изабрати најбољу, најтежу утакмицу. Ви, као од шале ?
- Најтежа, било је полуфинале Купа, друга утакмица против Радничког. Морали смо да победимо како знамо и умемо после њиховог тријумфа у првој. Психички јако тешко, али смо успели. Почетак плеј-офа, пораз од Звезде. Прва следећа знамо да је бити или не бити. И одиграли смо фантастично. Водили смо се тиме какву смо сезону имали. Било би нам баш жао да је завршимо на тај начин. И успели смо до преокрета, у утакмицама у којима се испоставило да је ривал тада пружао невероватне партије достојне борбама за титулу.
Како се славило у породици Мрдак-Радојичић?
- Шалили смо се стално. Сестра Ивана је освојила круну са Поштаром 064, супруга Мартина док је Визура харала сценом и качила првенствене звездице, цела породица Радојичић је стајала иза тога. Није им било равних. Само ја нисам имао у Србији. Помислих, хајде, морам и ја, па да заокружимо. И догодило се.
Да ли ову сезону можете да упоредите са неком од претходних?
- Што се тиче конкретно трофеја, прошле у Швајцарској нам је измакао Суперкуп. Али Куп и титула били су у витринама. Али, када у својој земљи направиш резултат, освојиш пехаре, посебан је осећај, у сваком смислу је јединствен.
Који клубови у Србији су Вас изненадили пријатно или непријатно?
- Ух, нисам пратио екипу по екипу, јер сам, као и сви моји саиграчи, били фокусирани само на наш ритам, и радили најбоље што знамо. Спартак из Суботице, мислим да је несрећно испао. Сви су већ видели тај контранапад, дигли руке од тога да ће Војводина проћи. Има континуитет, две године је стизао до краја шампионата. Црвена звезда кроз целу сезону се борила, покушавала да нађе ритам. У глобалу, лига је била на много вишем нивоу него што је у последњих десет година ако не и више. Много старијих и искуснијих играча се вратило. Првенство је било квалитетно, сама одбојкашка представа занимљивија.
А Војводина, три пута сте их рушили за трофеј?
- Од првог меча финала Суперкупа, кажу сви почетак је, ниједна екипа није у форми, правом ритму. Освојили смо га. Онда већ следи прича о Купу и плеј-офу. Финале Купа Србије. Јуначки смо се изборили за то. Војводина је изгледала фантастично. Ипак, кроз целу утакмицу смо причали међусобно, само да гледамо себе, чекамо две, три, ситуације да повежемо нападе, да их пореметимо То смо и успели, а код њих се приметио пад. Отварамо ново поглавље, плеј-оф. Поново ми као већ власници два пехара размишљамо да је сада овај чин најважнији. Исто размишља и ривал који је изгубио два финала од нас. У глави нам стоји хајде да освојимо титулу. Дочекали смо потпуно другачије. Знали смо колико ми можемо, и шта хоћемо. Гледали смо само себе. После прве добијене, реченица коју смо записали, да ништа није готово. Друга, најтежа, треба да се потврди брејк. Уколико то не урадимо, као да нисмо ништа ни играли. Поново победа. Трећа, знали смо да немају шта да изгубе, морају да иду храбрије. Осетили смо тренутак током утакмице када треба да жаргонски, сломиш ривала. Наставили смо по истој рецептури, мирније, да пробамо. И.. Ту је и трећи трофеј.
О „деци“ Партизана, са Вама, Капуром и Бјелицом као „маторим“, доста се помињала та енергија?
- Целе екипа, ти млађи играчи, стварно су предивни момци. И увек ћу то да апострофирам. И да је Бјелица био капитен, ништа се не би променило. Толико су позитивни, искрени и емотивни у сваком тренутку. Успех, или не, они су ту бодре, навијају и у очима им видимо да је то искрено. Алекса Мандић, пример, шта је момак све урадио ове сезоне, не само у финалу Купа, плеј-офу, током сезоне. Нама старијим и он и остали момци, много су олакшали посао. Кад имаш такав тим, да нема „мрљу“, лоше погледе, лепше је свима. Такође и наш стручни штаб. Када се таква целина склопи, успех је слађи!
ЋЕРКА МОНИКА УКРАЛА „ШОУ“, САМО ДА ПАДАЈУ КОНФЕТЕ...
Насмејао се са 454 поена број 1 у екипи, упитан како су даме, супруга Мартина, старија ћерка Моника, преживљавале утакмице, лепе тренутке, када су се освајале титуле:
- Моники је најважније било да почну да падају конфете на крају и зато је стално вирила и гледала уз питање, „Тата, јел има или нема пехара“. На финалу Купа остала је иза поноћи због доделе и церемоније. Онда сама процени када се играју утакмице, следи уобичајено „Јел има пехар“. Ако је одговор да није још тренутак, она одлучно каже, „онда не идем“. До овог последњег смо бројали заједно. И дочекала је своје конфете и славље. Наравно, супруга је била увек ту, а млађа наследница Аника, она има 10 месеци, није свесна шта се дешава...
ПРЕКИД КАРИЈЕРЕ АЛИ УЖИВАЊЕ У БУДВИ...
Ивана Мрдак, две године млађа сестра, такође одбојкашица, од Поштара 064, Спартака из Суботице, Железничара из Лајковца, Јединства из Старе Пазове, до немачког Дредснера. А желела је у Пољску за крај:
- Ивана је у Будви с вереником. Није више у одбојци, имала је неких здравствених проблема. После Немачке, хтела је да настави да игра у Пољској, и потписала је. Али после операције коју је имала, доктори су били изричити да не може више да игра. Увек кажем, ако је време, треба да се прекине, можда је чак и тај живот лепши, реалнији, него овај, суров спортски.
ПОРУКА ЕКИПИ – МНОГИ ОД ВАС БИЋЕ НОСИОЦИ ИГРЕ..
Није желео много да дужи, обратио се Мрдак саиграчима нове генерације која је исписала златно, историјско поглавље страница у Хумској:
- Желим им да остану такви какви јесу. Сигурно да ће многи од њих бити носиоци игре, водити главну реч или у Партизану или у тимовима у којима буду играли.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
