Milić: Do medalja bez stranaca

Bokserski sport u Srbiji, pre svega u olimpijskom stilu, od 2017. i dolaska Nenada Borovčanina i njegovih saradnika na čelo BS Srbije, nije imao bolje uslove za pripreme takmičara, rad trenera, napredak sudija i sportskih funkcionera…

U skladu s činjenicom, očekivani su bolji rezultati, pre svega u seniorskoj konkurenciji, gde je decenijama (od 1995. - Slaviša Popović osvojio bronzu na SP u Berlinu) vladao rezultatski post.

Angažovanjem boraca iz Rusije, osvojena je bronzana medalja 2021. na SP u Beogradu (Vladimir Mirončikov do 80kg), i dve zlatne na EP u Jerevanu godinu kasnije (Vahid Abasov do 67kg i Artjom Agejev do 80kg)…

Komentar o trenutnom stanju i perspektivi olimpijskog boksa u Srbiji, trener sa nacionalnim zaslugama, Miodrag Milić, prihvatio je da iznese za „Žurnal”.

Kako tumačite što smo ostali bez medalje na nedavno održanom Svetskom prvenstvu u Taškentu, uprkos činjenici da smo imali u sastavu petoricu Rusa?

- Rezultatom u Taškentu, seniorski tim je poništio dobre rezultate koje su ruski takmičari s našim pasošima ostvarili u prethone dve godine. Samo tri pobede, uz devet poraza u Taškentu, moraju se proglasiti, ne za neuspeh, već za fijasko. Posebno, ako se zna da u Taškentu nije učestvovalo nekoliko selekcija iz vrha svetskog olimpijskog boksa. Mislim na SAD, Englesku, Ukrajinu, Irsku, Kanadu…koje su zbog rata u Ukrajini bojkotovale takmičenje.

Šta je razlog takvom rezultatu Orlova?

- Bez dublje, stručne analize, ne bih mogao da odgovorim na pitanje. Neverovatno je da se u uslovima koje bokserski sport u Srbiji nije nikada imao, doživi debakl!? Pre deset godina, na Svetskom prvenstvu u Almatiju, Srbija je sa tri boksera, Milošem Baltićem, Banetom Stankovićem i Aleksandrom Drenovakom imala tri pobede. Ako se zna da smo za to prvenstvo sveta imali svega 14 dana priprema, onda rezultat iz Kazahstana izgleda kao naučna fantastika u odnosu na Taškent.

Od četvorice domaćih boraca na Svetskom prvenstvu u Uzbekistanu, imamo samo jednu pobedu, Almira Memića?

- Taj podatak za mene je neverovatan. Verujem da naši borci mogu više. Sva četvorica su godinama u nacionalnoj selekciji. Prošli su sve uzrasne kategorije. S njima rade stručnjaci sa Kube, Kazahstana, Rusije, u uslovima na kojima im mogu pozavideti najbolje svetske selekcije. Od kraja prošle godine, pa sve do početka šampionata, od Dubajia, preko Kavkaza, Jahorine, Zlatibora, Avale…do završnih priprema u Uzbekistanu, reprezentacija je bila u trenanžnom procesu. U tom periodu naši najbolji seniori su učestvovali na nekoliko jakih međunarodnih turnira, gde su mogli da izbruse formu za ovo, svakako najvažnije takmičenje u godini. Rezultati naših boksera su poražavajući. Mnogo više sam očekivao od Omera Ametovića i Vladana Babića. Memić je dao maksimum, dok je Milosav Savić imao peh da na startu boksuje protiv Rusa, koji je stigao do finala.

Očekujete li bolje rezultate na Evropskim igrama u Poljskoj, koje su na programu od 23. juna?

- Rezultati naših boksera na olimpijskim kvalifikacijama za Pariz 2024. pre svega će da zavise od toga ko će učestvovati. Zbog situacije unutar IBA, gotovo je izvesno da jedna od dve grupe država koje su dijametralno suprostavljene, neće učestvovati u Poljskoj. Na jednoj strani su Rusija i Belorusija sa državama koje ih podržavaju, a nasuprot su SAD, Engleska, Irska, Ukrajina, Holandija... Ako do toga dođe, našim reprezentativcima će da bude lakše da se izbore za olimpijsku vizu. Verujem čak nekoliko, jer je srpski tim sastavljen od petorice Rusa, među kojim su dvojica prvaka Evrope i jedan osvajač bronze sa Svetskog prvenstva. Ako dodamo poluvelteraša (63,5kg) Alekseja Šendrika, koji je po meni najbolji Rus u našem sastavu, i sve boljim domaćim borcima, tu mislim na Ametovića i Memića, izvesno je da Srbija na Igrama u Parizu može da ima jedan od najbrojnijih timova iz Evrope, kad je reč o boksu.

U konkureciji žena smo uspešniji u odnosu na muške predstavnike, u čemu je tajna?

- Ne znam da li na ovo pitanje mogu da dam adekvatan odgovor, iz više razloga. Nedovoljno pratim boks za žene. Činjenica je da stručni štabovi ženskih timova ozbiljnije i u kontinuitetu rade s takmičarkama. Te devojčice izrastaju u lavice i šampionke. Mislim na maestralne Saru Ćirković i Draganu Jovanović, ali i nekoliko mlađih, koje predvodi Sanja Mitić.

Od 2017. novo rukovostvo BSS ističe da je ovaj sport bio pred gašenjem, a sada da je Srbija zemlja boksa!?

- Mnogo nelogičnih izjava i poteza od strane aktuelnog rukovodstva u proteklih pet-šest godina smo imali priliku da čujemo i vidimo. Činjenica je da je država Srbija, do dolaska ovog rukovodstva, nedovoljno ulagala u boks. Kad sam krajem 2007. ponovo preuzeo seniorski nacionalni tim, budžet je bio 2,5 miliona dinara. Po tadašnjem kursu oko 30.000 evra. Današnji budžet je nekoliko stotina hiljada evra. Nekoliko desetina puta više nego pre deset godina. Ako se sa finansijske strane gleda, onda su čelnici saveza u pravu kada kažu da smo bili pred gašenjem. Ako se tadašnji rezultati uporede s današnjim, ne računajući Ruse, koji su selektirani i takmičarsku afirmaciju stekli u otadžbini, lako je zaključiti da smo nekad bili nekoliko puta bolji. Na Svetskom prvenstvu u Milanu 2009, Srbija je sa šestoricom boksera u nikada zabeleženoj konkurenciji, sa 133 države, ostvarila rezultat za pamćenje. Upisali smo devet pobeda. Bane Stanković je s tri pobede bio peti, izgubivši borbu za medalju od dvostrukog olimpijskog pobednika, Ukrajinca Vasila Lomačenka. Ljuba Marjanović i Nikola Jovanović bili su sedmi, izgubivši od tada vicešampiona sveta Pedraze iz Portorika, i Hakobjana iz Jermenije. Srbija je bila 18. od 133 selekcije.

Verujete li da boks u Srbiji ima svetlu budućnost?

- Verujem. Srbija može i više i bolje. Posebno ako se zna koliko Ministarstvo sporta Republike Srbije finansijski podržava svaki projekat Bokserskog saveza. Ako dodamo i veliku ljubav i posvećenost prema boksu predsednika države Aleksandra Vučića, na čiju inicijativu su tolika ulaganja, onda je naša obaveza da njemu, i svim ljubiteljima boksa u Srbiji, medaljama sa najvećih takmičenja, onim najsjajnijim, sve to vratimo. Kako? Ovako, kako se do sada radilo, i još uvek se radi, sigurno nećemo uspeti.