Jovetić budi maštu Grobara

Informacija da je Stevan Jovetić po ispadanju Herte iz Bundeslige u Cvajtu slobodan igrač i da je pred izborom nove stranice u bogatoj karijeri, raspalila je maštu navijačima Partizana, na društvenim mrežama iskazane ogromne želje da ga posle deceniju i po pečalbarenja ponovo vide u crno-belom jatu!

Nameće se: da li je realan takav scenario?

Ako je po srcu, Crnogorac ne bi imao dilemu, nedavno – košarkaškom klubu uplatio je značajnu svotu novca...

Uključimo li i razum, onda...

- Partizan mi je dao mnogo, računajući mlađe kategorije i prvi tim proveo sam četiri, pet divnih godina u Beogradu, tamo mi je sestra, prijatelji... Mogućnost postoji, samo bih voleo da bude super priča, da se vrate još neki igrači, pa da se juri plasman u Ligu šampiona – kazivao je, početkom marta, golgeter poznatom beogradskom mediju.

Dakle, želja, prisutna u „glavi” kao produkt „leptirića u stomaku” nije sporna, ali...

Potrebno je da se sklopi sijaset kockica i, najvažnije, kreira ambijent za potencijalni „kam-bek”.

Egzistira: koliko je današnji Partizan, inače, s politikom angažmana povratnika, sa svim rukovodeće / stručnim resursima kadar za sanaciju štete oličene u godinama bez trofeja i u konkurenciji Crvene zvezde, po mnogima – nikad jače, u mogućnosti za iskorak?

Očajna sezona okončana plasmanom na četvrtom mestu ne predstavlja pozivnicu fudbaleru Jovetićevog kalibra za dolazak u Humsku i, umesto juriša na evropsku elitu, pohod ka „trećerazrednoj” Ligi konferencije.

Problem pravi i zahtev nekadašnjeg aduta Fjorentine, Mančester sitija, Intera, Sevilje i Monaka da se na Topčiderskom brdu sakupi „staro društvo”: ispisnici (generacija 1989) su, mahom, okačili kopačke o klin, perjanice mlađih klasa (na primer: Aleksandar Mitrović) tek su u zenitu, ili im ugovori ističu idućeg leta (recimo, Adem Ljajić).

Iz celokupnog „Stevan opet u crno-belom” mozaika ne bi trebalo isključiti ni prethodna Partizanova iskustva s povratnicima, dijametralnih ishoda: pozitivnih – kod Zorana Tošića, Vladimira Stojkovića, Danka Lazovića, Zvonimira Vukića, Ivice Ilieva, Mladena Krstajića, Alberta Nađa, Ivice Kralja, Zorana Mirkovića... i negativnih – Ljubomira Fejse, Ivana Obradovića, Lazara Markovića, Miloša Jojića (uprkos dobroj statistici od navijača preživeo golgotu), Aleksandra Miljkovića...

Prezentovano inicira: može li Jovetić u eventualnoj drugoj epizodi na Topčiderskom brdu da bude uspešan kao u premijernoj ili tokom godina u svim „ligama petice” i, krucijalno, ne pokvari sliku o sebi?

Dodatnog upitnika: da li je, uopšte, vredno da, uveliko u četvrtoj životnoj deceniji i uvećanog rizika od povreda (glavni razlog što nije napravio još grandiozniju karijeru), stavlja brižljivo građen rejting i ram dugokosog, vragolastog dečaka, prisutan u srcima Grobara, na kocku?

Stasitom Podgoričaninu, pristiglom još u mlađim kadetima u majstorsku radionicu u „Zemunelu”, nikad nije manjkalo hrabrosti i znanja, tako da... Sva su čuda, poput nebrojenih u njegovoj režiji pred protivničkim golom, moguća, trenutno – bazirana, ipak, samo u mašti zaljubljenika u crno-bele boje.