Antić protiv tradicije: Partizan nije imao sreće sa bekovima - povratnicima

Srpski fudbal je već deceniju u deficitu sa bekovima, počev od reprezentacije, pa sve do klubova iz Super lige. Partizan je poslednjih nekoliko godina kuburio sa desnim bekovima, dok je imao rešenje na levoj strani u vidu Slobodana Uroševića.

Popularni Čaki često je bio jedan od najbolji igrača na terenu i njegov odlazak u Aris iz Limasola biće veliki problem za Parni valjak.

Međutim, crno-beli su pronašli zamenu za doskorašnjeg kapitena, Nikolu Antića, koga čeka težak posao - da nadomesti izostanak Uroševića. Sada već bivši igrač Himkija, prošao je omladinsku školu Partizana, ali nikada nije dobio priliku da debituje, već će prvi nastup u crno-belom dresu da upiše 13 godina kasnije.

Antić nije prvi bek, povratnik u Humsku, od samostalnosti Srbije (2006. godine), Parni valjak je pored Nikole u svoje redove vratio šest spoljnih igrača. Ali, skoro niko od povratnika nije uspeo da ponovi partije iz prvog mandata. Na listi se, između ostalih, nalaze dvojica sadašnjih fudbalera sa Topčiderskog brda – Zlatan Šehović i Marko Živković.

Upravo će Zlatan da bude konkurencija Nikoli Antiću u narednoj sezoni. Šehović nije dobio priliku da zablista u crno-belom dresu, u oba mandata imao je ulogu zamene Slobodana Uroševića, iako se vratio u Humsku sa mnogo više iskustva, s obzirom na to da je bio standardan u Makabiju iz Netanje.

Živković je jedan od retkih igrača koji su beležili kvalitetnije partije u drugom mandatu. Desni bek je debitovao sa samo 19 godina i nije se najbolje snašao u Humskoj, odigrao je svega 10 mečeva u eri trenera Vuka Rašovića, pa je ubrzo sreću potražio u Vojvodini, a zatim u inostranstvu – Suduvi i Dunajskoj Stredi.

Ipak, posle osam godina Marko je sa mnogo više utakmica u nogama ponovo zaigrao na Topčiderskom brdu, iako nije uspeo da zacementira mesto u startnoj postavi, imao je nekoliko zapaženih partija.

Posebno se dobro snalazio u ofanzivnim zadacima, pa je i neretko izvodio kornere u poslednje tri sezone, a koliko dobar centaršut ima Živković svedoči i broj od osam asistencije, koliko ih je zabeležio u drugom mandatu.

Dolaskom Aleksandra Stanojevića na klupu Partizana, drugu šansu u crno-belom dresu dobili su Aleksandar Miljković i Ivan Obradović. Krajnji utisak je da obojica nisu uspeli da budu na nivou kao kad su prvi put igrali u Humskoj. Obradovića su mučile povrede, te je više vremena proveo na rehabilitaciji, nego na terenu.

Nekadašnji reprezentativac beležio je odlične partije u periodu od 2006. do 2009. u Partizan, što ga je preporučilo španskoj Saragosi. Zbog brojnih povreda okačio je kopačke o klin sa samo 33 godine.

Miljković je bio deo generacije crno-belih koja je sezone 2010/11. uspela da obezbedi plasman u grupnu fazu Lige šampiona i bio je nezamenjiv na mestu desnog beka. Po povratku u redove Parnog valjka imao je mnogo uspona i padova, što se nije svidelo navijačima, pa je čestio bio na meti kritika.

Rajko Brežančić, takođe, spada u red bekova koji su sreću u crno-belom dresu tražili dva puta, ali nijednom nije uspeo da se nametne. Marko Lomić je od svih bekova – povratnika u Partizan, zadržao formu iz prvog mandata. U oba navrata imao je dvocifren broj asistencije i bio glavna opcija svih trenera Parnog valjka.